Karneval u Nemačkoj simbolično počinje 11. novembra u 11:11.
Karneval, Fasching ili “peto godišnje doba“, kako još nazivaju, bitan je deo nemačkog kulturnog nasleđa.
U ovom postu saznaćete odakle Karneval potiče, zašto je bitan i kako se proslavlja u nemačkom govornom području. Saznaćete još u kojim gradovima su najluđe proslave, zašto se toliko flertuje za vreme Karnevala i kako da priđete devojci ili momku ako ste stranac.
Šta znače reči Karneval i Fasching
Obe reči označavaju istu stvar. Dok se reč Fasching koristi pretežno u Austriji i na jugu Nemačke reč Karneval se koristi u Kelnu i zapadnoj Nemačkoj. Karneval potiče od italijanske reči „carnevale“ (bez mesa) a fašing se pojavljuje u srednjem veku od reči „vašang“ što bi moglo da se prevede kao poslednje piće. Oba termina drugim rečima označavaju odricanje od hrane i pića odnosno post.
Osim najustaljenijih naziva karneval i fašing mogu se čuti i regionalni nazivi kao što su npr. Fassenacht, Fasnacht, Fasnet, Fosnet, Faasend, Fasteleer, Fastelovend i Faslam.
Istorija Karnevala
Po nekim teorijama poreklo Karnevala se može tražiti u predhrišćanskim germanskim običajima plodnosti. Stari Germani verovali su u zle sile. Pred kraj zime nosilu su maske i životinjsko krzno kako bi prizvali dobre duhove jer su verovali da oni donose proleće.
Međutim oblik i smisao današnjeg karnevala dala je hrišćanska religija. Za vernike Karneval je do danas simbol početka 40-dnevnog posta pre Uskrsa.
Smatra se da su prve proslave Karnevala bile u 13. veku. U vreme siromaštva to je bila poslednja prilika da se pred početak posta okusi meso, sir i jaja. Uglavnom je to bio povod za neumereno uživanje u hrani i piću a uostalom bilo je potrebno potrošiti zimnicu.
Sve do 15. veka bio je to praznik kada se preterano jelo i pilo, igralo i plesalo uz srednjovekovne turnire. Crkva je u 15. veku odbacivala Karneval nazivajući ga paganskim običajem.
U 18. veku u doba prosvetiteljstva verovanje u veštice, demone i djavole radikalno je odbacivano, dok se sa romantizmom (19. vek) javilo oduševljenje za stare običaje. Karneval je dobio na značaju i postao legitimna prilika da se sve brige zaborave i da se sa tim tera šega.
Kako se slavi
Vreme karnevala simbolično počinje 11. novembra u 11:11. U 19. veku broj 11 bio je broj dvorskih luda i bukvalno tupana. Dvorskom ludom (nem. Narr) označavali su se svi koji nisu poštovali 10 Božijih zapovesti. Od tada simbolično se obeležava pre Božića u novembru i najavljuje se zagrevanje za ono što sledi u februaru ili u martu.
Slavi se poslednjih šest dana a vrhunac predstavlja Rosenmontag (pročitajte još 1. maj u Nemačkoj) ili prvi ponedeljak pre velikog posta. Na ulicama su povorke, šatori i svi su prerušeni. Počinje vreme kada svako može da bude šta hoće i da kaže šta hoće. Slatkiši padaju sa neba.
Osim velike zabave koja se završava u sredu (sreda pepelnica ili čista sreda, nem Aschermittwoch) Karneval predstavlja odličnu platformu za ukazivanje današnjih problema u društvu. Ranije je u vreme strogih regulativa i zabrane govora i javnog mišljenja karneval bio jedini period kada su ljudi mogli javno da pričaju o politici bez pravnih posledica.
Ko stoji za pultom (nem. Bütt) ima slobodu da bude dvorska luda, odnosno ima slobodu govora i kritike bez posledica. Ovo se rado koristi i na televiziji za kritiku i ismevanje, u prvom redu političara. Zbog toga ne treba da čude karikature svetksih političara i kostimi dvorskih luda po ulicama.
Top 5 karnevala u Nemačkoj po izboru urednika sajta “Ab in den Urlaub“
- Köln
- Düsseldorf
- Mainz
- Frankfurt
- Stuttgart
Ljubav u doba karnevala
Za 80% Nemaca kratak flert je sastavni deo karnevala.
Dve trećine koristi svaku šansu za flert i pipkanje.
Za 16% muških ispitanika one-night-stand je razlog za prerušavanje.
Po statistici 57% ženske populacije privlače kostimi pirata, mornara, musketara i vitezova.
28 % muške populacije voli uniforme. Popularne su medicinske sestre pa čak i kaluđerice.
Bitno je ostvariti prvi kontakt
Svi znamo da je bitno preuzeti inicijativu. Za sam kraj par ideja kako možete probiti led i ostvariti prvi kontakt sa lokalcima. Ukoliko se Vaše znanje nemačkog završava posle ovih rečenica, predlažem da se oslonite na druge jezičke veštine i i neverbalnu komunikaciju 🙂
„ Ääh Schönes Kostüm“ – Ee lep kostim.
„Bitte um Erlaubnis an Bord kommen zu dürfen.“ Molim za dozvolu za ukrcavanje.
„An Karneval maskiert man sich, damit man die Maske fallen lassen kann.“ – Za vreme karnevala se maskira da bi maske mogle da padnu.
„Lass uns Liebe machen!“ – Hajde da vodimo ljubav.
„Kommst du mit zur Siesta nach der Fiesta?“ – Hoćeš sa mnom da dremnemo posle žurke.
Zaključak
Ukratko Karneval tradicionalno predstavlja vreme radosti (nemačka lepa reč za to Lebensfreude, bukvalno životna radost), opuštenosti i narodnog veselja.
Pored toga Karneval u Nemačkoj ima bitnu funkciju u društvu. Ima za cilj da kroz satiru i konstruktivnom kritikom skrene pažnju na probleme u društvu, kako na lokalu tako i u zemlji.
