Pitate se zašto je Oktobarfest u septembru i zašto Nemci kažu jedan-i-dvadeset umesto dvadesetjedan? Odgovore na ova kao i na druga zanimljiva pitanja saznaćete ovde.
Zašto postoji tempolimit na nemačkim autoputevima?
Mnogi Nemci su za ograničenje brzine na svim deonicama puta. Pre svega zbog zaštite životne sredine i zbog prevelike buke. Međutim jak automobilski lobi misli drugačije i zalaže se za deonice puta bez ograničenja brzine kako bi njihovi kupci uživali u automobilima punim kapacitetom.
Zašto se u nemačkom kaže jedan-i-dvadeset a svuda u svetu dvadesetjedan?
Pre 4000 godina za jedan se pisalo I a za deset X. Tako je bilo IXX jedan-i-dvadeset. U Evropi je to dugo bila praksa, čak su i Englezi u jednom periodu imali one-and-twenty. Pre 500 godina došli su arapski brojevi i narodi su promenili svoj način brojenja.
Međutim ne i Nemci.
Zašto je Oktobarfest u septembru?
U početku je Oktoberfest bio uvek u oktobru, ali je vreme često bilo jako loše i kvarilo je zabavu.
Zato se festival od 1872. godine održava u septembru. Inače sve je počelo predlogom kočijaša Bavarske nacionalne garde da se u čast venčanja Ludviga od Bavarske i princeze Terezije organizuju konjičke trke.
Danas Oktoberfest predstavlja najveći festival na svetu gde preko 6 miliona posetilaca popije preko 7 miliona litara piva.
Zašto u Nemačkoj ima toliko vetrenjača?
Od 1991. zakonom je određeno da firme i gradovi moraju da nabavljaju energiju iz obnovljivih izvora. Uz finasijske olakšice države investicije su u ekspanziji. Pretežno na severu nalazi se preko 28000 vetrenjača ili vetroelektrana koje proizvode oko 12% nemačke struje. Više o nemačkoj energetskoj revoluciji možete pročitati ovde.
Šta je „Zakon o čistoti piva“ ili Reinheitsgebot?
Da su voda, hmelj, ječmeni slad i pivski kvasac jedini sastojci koji smeju da budu u pivu datira još iz 1516 godine.
U Ingolštadu je održana svečanost povodom 500. godišnjica zakona. Zakon je usvojen da bi se sprečilo korišćenje raži i pšenice, jer su bile bitne za prehranu stanovništva. Kasnije 60-ih godina zakon je štitio nemačko tržište od uvoza stranih piva.
Danas se mnoge pivnice ne pridržavaju tog zakona.
Zašto u Nemačkoj ima toliko Turaka?
Posle drugog svetskog rata privreda u zapadnoj Nemačkoj je cvetala. Zbog nedostatka radne snage je vlada Zapadne Nemačke 1955. god. pozvala zemlje Jugoistočne Evrope.
Prvi koji su se odazvali pozivu bili su Italijani, Španci i Grci. Od 1960 pozvani su i Turci. Za deset godina došlo je preko 600 000 Turaka. Mnogi su ostali zauvek i ubrzo doveli svoju celokupnu porodicu za razliku od ostalih nacija. Danas ima preko 3 000 000 stanovnika turskog porekla.
Zašto Nemci mešaju Colu i Fantu?
Za vreme rata nije bilo puno Coca Cole, pila se pretežno Fanta.
Posle 1945. mnogi Bavarci su mešali dva pića. Vladalo je ubeđenje da će tako njihova deca piti manje kofeina.
Sigurno je međutim da je 1956. firma iz Augzburga Riegele prvi put ponudila svoj produkt po imenu Spezi.
Kako se finansiraju Univerziteti kad je studiranje besplatno?
Obrazovanje je pravo svih građana i zagarantovano je ustavom. Zato 90% finansija dolazi od države. Ostatak dolazi iz drugih izvora kao što su donacije, istraživanja i najmanji procenat od studentskih taksi.
Zašto se svi prezivaju Müller?
Ime dolazi od zanimanja i znači mlinar. U srednjem veku bilo je puno mlinova a samim tim i puno mlinara. Do danas je Müller najuobičajenije prezime u Nemačkoj. Pored njega naročito je često i prezime Schmidt – kovač.
Zašto Nemci sortiraju tako ažurno đubre?
Dve trećine kućnog otpada se reciklira. Od 1991. Postoji Grüner Punkt, sistem zelene tačke kojim se obeležava ambalaža proizvoda. To znači da firma koja je plasirala proizvod učestvuje u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom.
Mnogo je uloženo u reklamu da se đubre sortira za reciklažu. Za papir i staklo to funkcioniše dobro, međutim recikliranje veštačkih materijala je komplikovano i mnogi sumnjaju u uspeh. Osim toga sortiranje otpada uređeno je zakonom i obaveza je svih stanovnika Nemačke. Smeće se odlaže u kantama plave, žute, braon i sive boje.
