U nastavku serijala posvećnom međunarodnim testovima pročitaćete kako odabrati pravu strategiju, šta raditi pre čitanja i šta je apsolutno najgori način pripreme ispita.
Pre svega, jednu stvar treba imati u vidu. Nijedan test nije idealan. Pa tako ni Telc test, ni Goethe test, ni bilo koji drugi (Vidi Telc ili Goethe). Veliki broj poena se stiče zaokruživanjem i u proseku 25% zadataka ode na slučajno zaokružen odgovor. Neki testovi se rade običnom olovkom, što u test centrima nižeg stanja svesti van Nemačke ostavlja prostor za sivu zonu.
I možda najbitnije, 90 minuta pa čak ni 360 minuta jednostavno ne može biti dovoljno da neko idealno i u idelanim uslovima istestira nečije znanje jezika. Pa se tako može desiti da jednom, sa istim znanjem padnete na testu, a da drugi put položite sa 80%.
Osim toga test znači stres i ništa drugo. Međutim isto tako mnogima znači i ulaznu kartu i ostvarenje ličnih ciljeva. Zato ćemo se u ovonedeljnom postu i u postu koji sledi, detaljno pozabaviti trikovima i tehnikama koji će Vam olakšati sam ispit.
Kako odabrati pravu strategiju
Kada čitamo na maternjem jeziku, primenjujemo automatski strategije tehnike čitanja a da toga nismo ni svesni. Nekada nam treba brza informacija na internetu, nekada je potrebno da razumemo svaki detalj, recimo u ugovoru za posao.
Zapravo sve strategije treba osvestiti i primeniti ih na ispitu, ali i u svakodnevnom životu na stranom jeziku.
Međunarodni ispiti pokušavaju da simuliraju realni život, tako da je za uspešan prolazak na ispitu potrebno dobro ovladavanje sledećih strategija:
- globalno razumevanje
- selektivno razumevanje i
- detaljno razumevanje.
Sve tri strategije se javljaju u vidu vežbe već od ispita A1. Iako svaku od gore navedenih tehnika možete primeniti na jedan isti tekst, ili vežbanje na ispitu, potrebno je izabrati odgovarajuću. Samo jedna će najbolje funkcionisati.
U principu sve strategije možemo podeliti na kognitivne i metakognitivne.
Šta to znači?
To znači da se kod kognitivnih strategija svodite na to kako da pročitate tekst. Brzo i selektivno ili detaljno i sporo.
Dok se kod meta-kognitivnih strategija radi o tome da se sami analizirate. Da li sam razumeo tekts? Da li sam razumeo radnju?
Ove strageije su kontrolni mehanizmi koje pomažu čitaocu da shvati kako njegov proces čitanja do sada funkcioniše. Pri tom je često neophodno da se stvari podvlače, zamišljaju scene u glavi (mnemonike, vidi tekst kako učiti nemački) i najvažniji delovi prepričaju svojim rečima.
Sopstvene misli i iskustva moraju se suočiti sa tesktom.
Šta treba da radim pre čitanja?
Napravite plan čitanja i izaberite vrstu teksta. Na taj način unapred ćete se mentalno pripremiti na sadržaj koji se na osnovu dosadašnjeg iskustva može naći u takvom tekstu. Dakle, Vaš mozak će se drugačije pripremiti na uputstvo za upotrebu u odnosu na sci-fi priču.
Jedno od najbitnijih pitanja koje možete postaviti sebi pre čitanja jeste zašto čitam ovaj tekst?
Bilo bi dobro da odgovor na ovo pitanje bude, zato što mi je to potrebno ili zato što će mi to biti potrebno ili zato što želim/moram to da razumem.
Najgori odgovor koji sebi možete dati – zato što mi to treba za ispit.
Apsolutno najgori način za pripremu TELC ili Goethe ispita
Apsolutno najgori način za pripremu ispita je uzeti samo pripremne knjige i pripremati se isključivo za polaganje ispita. Sumanuto rešavanje, sumanuto teških i pre svega užasno dosadnih i veštačkih zadataka je najgora stvar koju možete uraditi svom razvoju jezika.
Tako ćete samo ubiti motivaciju i učiniti jezik, pa blago rečeno užasnim.
Zašto?
Zato što učenjem suvih tehnika rešavajući neautentične zadatke predodređene samo ispitu, Vi u stvari samo učite tehnike. Na kraju, Vi ćete ih savladati i na osnovu njih kao i slučajnim zaokurživanjima i unaperd pripremljenim tekstovima i dijalozima na pismenom i usmenom, verovatno položiti ispit.
Međutim, da se vratimo na pitanje zašto učite nemački? Siguran sam da nije zbog ispita.
Takvom pripremom i položenim ispitom možete biti u situaciji da u ruci imate B2 diplomu, a da ste u stvari na komunikativnom nivou A2. To je nažalost tužna slika koju srećem često.
Dakle, spremajući se samo za ispit, Vi nećete razvijati svoje razumevanje i svoje jezičke kompetencije brzom dinamikom, iako ćete misliti da je tako.
To je najsporiji vid učenja jezika, toliko spor da je sporiji od poljskog puža. Međutim dinamika kojom polažete ispite je brza (posle mesec, dva). Tu je problem i tu nastaje jaz koji postaje sve veći i veći ako ne promenite način svog učenja.
Šta onda da radim?
Prvo, čitajte autentične materijale. To znači pisane od Nemaca za Nemce, ne od Nemaca adaptirane tekstove za ljude koje uče nemački. Kada ovladate time, lako ćete uzeti pripremnu knjigu, upoznati se sa dizajnom testa i položiti svaki bez frustracije i straha. I što je najbitnije, bez lažne nade i varanja sebe u prvom redu, pa onda i varanja testa i poslodovaca ili univerzitet.
Drugo, ne žurite. Oslobodite se vremenskog pritiska i čitajte zbog sebe ne zbog ispita. Možda je primamljiviji kurs pripreme za nekoliko nedelja ili meseci zaključno sa diplomom. Danas se obećava svašta.
Međutim znajte jedno, brzim i nekvalitetnim prelaženjem iz nivoa u nivo sa jedne strane, stvara se utisak da napredujete brzo, međutim sa druge strane napredak je jako spor i traljav. To ćete osetiti u višim nivoima ili najkasnije u Nemačkoj.
Zaključak
Usporite, čitajte što više i što raznovrsnije i posvetite pažnju detaljima. Možda je u početku sporo i zvuči nemoguće. Ali moguće je. I ne samo da je moguće, već je izazvono, zanimljivo, kreativno i kvalitetno. Čitajte autentične tekstove i posle nekog vremena ćete primetiti ogromnu razliku.
U naredom tekstu posvetićemo se trikovima i opisu svake strategije ponaosob.
Ako ste propustili I deo serijala možete ga pronaći na sledećem linku: https://mein-dein.com/kako-lako-poloziti-telc/
Takođe pročitajte tekst posvećen najpopularnijim testovima Telc i Goethe: https://mein-dein.com/telc-ili-goethe/
Vidimo se sledeće nedelje.
