Današnji gost sajta je dr Kristina Žabar. U poslednjih pet godina živi u Nemačkoj, tačnije u Konstancu na Bodenskom jezeru. U okviru serije intervijua sa uspešnim pojedincima i pravim ambasadorima naše zemlje u inostranstvu imao sam priliku da Kristini postavim deset pitanja.
Šta čini nemački jezik važnim za tebe?
Bez nemačkog ne bih mogla da zamislim svoj svakodnevni rad. Važna je komunikacija sa pacijentima i kolegama. I dobro poznavanje jezika je uslov za uspešan rad. Takođe stručna literatura je uglavnom na nemačkom. Postoji dosta dobrih udžbenika tako da nema potrebe za knjigama na engleskom.
Otišla si sa položenim B2, kako je izgledalo prvih nedelja, da li je B2 bio dovoljan?
B2 je bio dovoljan za osnovnu komunikaciju oko papira, ugovora na poslu, razgovora sa kolegama. Dok sam rad sa pacijemtima zahteva ne možda viši nivo već opštije poznavanje jezika kao i dobro poznavanje stručnog.
U Nemačkoj si od 2013. godine. Kako je prošla priprema dokumentacije, adaptacija na klinici, aprobacija?
Dokumentacija je bila poprilično komplikovana i dugo se čekalo na radnu dozvolu. Aprobacija se polaže nakon 2 godine. Što se jezika tiče tada već nije bilo problema oko učenja i odgovaranja na nemačkom. Adaptacija na klinici je prošla dobro ali to je najviše i zavisilo od toga što sam imala dobar tim na poslu. I već je bilo stranaca tako da su bili naviknuti na nas.
Da li je sada nešto drugačije?
Drugačije je to da više nemam strah da neću razumeti nešto. Naravno oko pisanja pisma još uvek imam nekih poteskoća. Vremenom se stiče rutina i sigurnost, i u radu se postaje opušteniji.
Kako izgleda tvoj tipični radni dan na klinici?
Radni dan je od pola 8 do 16h. Nekada se ostaje i duže. Ujutru imamo sastanak i onda svako odlazi u svoju salu gde vodi anesteziju. Ukoliko je dan na intenzivnoj onda se pregledavaju pacijenti, rade se neophodne intervencije. Imamo pauzu od 30 min.
Koji savet imaš za koleginice i kolege koji bi želeli da se bave istom profesijom u Nemačkoj?
Najvažnije je što bolje savladati jezik, gledati filmove, serije kako bi se što više razumelo.
To je na početku najvažnije. Govor dolazi vremenom. Generalno je to najbitnije nevezano za profesiju. A u medicini mora da se radi na jeziku te zemlje. I ne bi bilo normalno da je drugačije.
Kada bi ti narednog vikenda došli prijatelji kuda bi ih vodila?
Živim u Konstancu. To je grad na granici sa Švajcarskom na Bodenskom jezeru. Ako je leto, išli bi na plažu jer je ovde kao na moru. Ima puno turista i mladih ljudi i stranaca. Ukoliko je jesen, lepo je otići na ostrvo cveća Mainau. To je ogromna botanička bašta. Ovde su popularne i biciklistiške ture. Praktično može se celo jezero tako obići.
Koju frazu najviše koristiš kada govoriš nemački?
Nemam omiljenu frazu. Ne znam….
Wetterhervorsage.
Šta je najbolje što si probala/popila u Konstancu?
Najbolje su švajcarske čokolade i sirevi. A pored piva ovde često piju i Aperolspritz.
Da možeš da vratiš vreme da li bi nešto uradila drugačije?
Ne verujem da bih nešto promenila.
Definitivno je ovo prava odluka bez obzira što nije bas uvek bilo lako.
Mnogo su bolje mogućnosti za usavršavanje. A i čovek se navikne na normalan život. Ovde nema egzistencijalnih problema kao kod nas, zato i Nemci vole da pričaju o vremenskoj prognozi.
Kristina, hvala ti na razgovoru i vremenu koje si izdvojila kako bi sa nama podelila svoja iskustva. Želim ti na dalje puno sreće i uspeha u daljem radu.
