Zavisne rečenice u nemačkom jeziku predstavljaju jednu od elemantarnih stvari na prelasku izmedju nivoa A i B. Omogućavaju Vam da se izrazite bolje, opširnije i preciznije. Ako ih dobro poznajete moći ćete bolje da razumete svakodnevni govor i pisani jezik. Zato smo današnju online lekciju posvetili ovoj temi.
Rečenice su ukratko odraz našeg toka misli. Inače, po definiciji rečenica je skup reči koje zajedno u kombinaciji daju smisao i može biti prosta, prosto-proširena i složena. Rečenice se dovode u vezu veznicima.
Zašto su veznici (konektori) bitni?
Veznici su važni jer logički povezuju rečenice. Izražavaju recimo nameru, uzrok, posledicu, suprotnost … osim toga bitne su za dobar stil pisanja i izražavanja.
Zavisne rečenice možemo podeliti u sledeće kategorije:
- temporalne (vremenske)
- kauzalne (uzročne)
- kondicionalne (uslovne)
- konzessive (dopusne)
- modalne (načinske)
- konsekutivne (posledične)
- finalne (namerne)
- adverzativne (suprotne)
- relativne (odnosne)
- indirektna pitanja
- subjekatske i objekatske
Zavisne rečenice u nemačkom jeziku – bitna terminologija
Pre svega potrebno je savladati par tehničkih termina.
Hauptsatz – glavna (nezavisna) rečenica. Glagol je uvek na drugom mestu.
Nebensatz – zavisna rečenica. Uvedena je zavisnim veznikom i glagol je uvek na kraju rečenice u nemačkom jeziku.
U literaturi se često za rečenice koristi termin klauza, pa tako govorimo o temporalnim klauzama, kondicionalnim klauzama i td.
Subordinirana rečenica je drugi termin za zavisnu rečenicu (Nebensatz).
Konjunktion je veznik (Konnektor)
Subjunktion je zavisni veznik, posle njega ide zavisna rečenica sa glagolom na kraju.
Složene rečenice sastoje se iz glavne (nezavisne) i zavisne (subordonirane) rečenice.
Podsetnik: Zavisne rečenice (Nebensatz) mogu se lako prepoznati po tome
- što su uvedene subjunkcijom (zavisnim veznikom) ili relativnom zamenicom.
- konjugirani glagol je na kraju.
Postoje dva slučaja složenih rečenica:
Hauptsatz + Nebensatz (glavna rečenica + zavisna)
Ich muss lernen, weil ich diese Woche einen Test habe.
I drugi slučaj kada se zavisne rečenice mogu naći i ispred glavne rečenice.
Nebensatz + Hauptsatz (zavisna rečenica + glavna)
Weil ich diese Woche einen Test habe, muss ich lernen.
Zavisna rečenica zauzima tada 1. mesto u strukturi rečenice tako da glagol sledi odmah iza nje u glavnoj rečenici (inverzija)
Iako je struktura zavisnih rečenica u nemačkom jeziku vrlo jednostavna i uvek se odvija po istom obrascu, veznici su ti čije se značenje razlikuje.
Veznici u nemačkom jeziku – kratak pregled:
| temporalne (vremenske) | wenn – kada, immer wenn- uvek kada, als – kada (prošlost), bevor – pre nego što, während – dok, nachdem – nakon toga što, solange – dokle god, bis – dok (ne), seit/seitdem – od kada |
| kauzalne (uzročne) | weil/da – zato što, jer |
| kondicionalne (uslovne) | wenn/sofern/falls – ako, ukoliko |
konzessive (dopusne) | obwohl/auch wenn – iako, uprkos tome što |
| modalne (načinske) | indem – tako što, ohne dass – a da ne, statt dass – umesto da, je…desto – što … to |
| konsekutivne (posledične) | sodass – tako da |
| finalne (namerne) | damit/um…zu – da bi |
| adversativne (suprotne) | während – dok |
| relativne (odnosne) | der/die/das – koji, koja, koje |
| indirektna pitanja | ob – da li |
| dass rečenice | dass – da |
Ako već niste, ne zaboravite da se upišete u naš jezički klub kako biste primali još besplatnih online lekcija sa objašnjenjima i relevantnim vežbanjima direktno u Vaš inbox.
