Tokom proteklih nekoliko vekova razvili su se uskršnji običaji u Nemačkoj koji postaju sve popularniji.
U ovom postu pročitajte neke od njih.
Uskršnja jaja
Dobar deo običaja vezuje se za uskršnja jaja. Iako se uskršnja jaja dovode u vezu sa starim predhrišćanskim i germanskim simbolima plodnosti, postoji i jedno pragmatično i ekonomsko objašnjenje. Pre Uskrsa je veliki post i za to vreme naravno nisu smela da se jedu jaja. Tokom posta kokoške su proizvodile ogromne količina jaja koje je trebalo utrošiti. Uskrs je bio odličan povod za to.
Sakrivanje uskršnjih jaja ili Ostererier Verstecken
Kao i kod nas jaja se ukrašavaju i pričinjavaju u prvom redu deci ali i odraslima veliku zabavu. Međutim sasvim je jasno – druge zemlje, drugi običaji.
U Nemačkoj se ofarbana jaja sakrivaju u dvorištu i u kući zajedno sa mnogobrojnim iznenađenjima u vidu slatkiša. Naravno sakrio ih je niko drugi već uskršnji zeka.
Osim toga jako je rasprostranjen običaj da se drveće, grane i vaze u dvorištu ukrašavaju uskršnjim jajima.
Lupanje jajima ili Ostereititschen
Nama vrlo poznata tradicija i jedna od omiljenih zabava tokom Uskrsa. Zanimljivo je da ovaj običaj postoji i u Rusiji, Švedskoj, Luksemburgu, Južnom Tirolu i Bavarskoj. Nemački glagoli koji se u ovoj prilici koriste su titschen, ticken ili zusammenstoßen.
Kotrljanje jaja ili Ostereierschieben
U Brandenburgu za vreme Uskrsa glavna atrakcija je tzv. kotrljanje jaja. U nedelju na dan Uskrsa deca puštaju uskršnja jaja, u poslednje vreme i lopte od plastike, da se kotrljaju niz brdo. Deca u podnožju imaju zadatak da uhvate što više jaja odnosno lopti. Kasnije ih mogu zameniti na nekim od štandova za slatkiše. Postoje takođe i razne varijacije ovog običaja.
Bautzen u Saksoniji smatra se glavnim gradom ove atrakcije u kojem živi oko 10 % Lužičkih Srba. Smatra se da je ovaj običaj star oko 400 godina i da potiče upravo od Lužičkih Srba (nem. Sorben) .
Malo drugačije kotrljanje jaja ili Das Eierschibbeln
To što je Vimldon u Engleskoj to je Norken u okrugu Vestervald. Jednom godišnje za Uskrs na svetoj travi počinje takmičenje koje okuplja sve meštane. Običaj koji se vezuje samo sa ovaj region, tradicionalno svake godine bira pobednika koji se zove kraljica odnosno kralj u kotrljanju jaja Schibbelkönigin, Schibbelkönig.
U prvoj rundi niz dve lajsne zabodene u zemlju sa razmakom od nekoliko centimetara pušta se prvo jaje. U drugoj rundi cilj je pogoditi što više jaja.
Zaključak
Odakle god dolazili uskršnji običaji su in. Neki stari su se održali, neki su prošli kroz transforamciju a neki se čak i izmišljaju. U pojedinim mestima se čak organizuju trke sa jajima gde pre toga takvi oblici kulture nisu postojali. To se može dovesti u vezu sa globalizacijom, jer lokalni običaji su odgovor na globalni razvoj sa težnjom da nastane nešto novo koje je tipično i postoji samo na jednom mestu.
Povrh svega Uskrs je odlična prilika za okupljanje porodice i uživanje u prirodi koja se budi. Gotovo uvek paralaleno sa Uskrsom pokreću se teme o očuvanju životne okoline, zaštiti životinja i fer trgovine.
Ps. Ne propustite i tekst – 6 činjenica o Uskrsu u anglofonim zemljama za koje možda niste čuli
Izvori:
https://www.markt.de/ratgeber/ostern/Osterbraeuche/
https://www.dw.com/de/br%C3%A4uche-zu-ostern/av-16708490
https://ostern.tagesspiegel.de/osterbraeuche/
