Kosultovao sam stručnu literaturu i želeo bih da podelim sa Vama saznanja o tome kako odrasli uče. Nadam se da će Vam pomoći da otklonite predrasude i da ćete ih imati u vidu kada pravite strategiju za učenje stranog jezika.
Postoje rečenice koje ostavljaju trag.
“Deca bolje uče od odraslih.“
“Nemam talenat za jezike.”
“Nemam gen za gramatiku.”
“Moram živeti u insotranstvu da bi savladao strani jezik.”
„Isuviše sam star.“
„Uvek ću imati akcenat.“
Zvuči poznato?
Odlično, sad ih brzo zaboravite.
Znajte, Vi možete naučiti strani jezik u bilo kom dobu i bilo gde. Jedino što može da Vas zaustavi je Vaš stav.
Da, nećete biti najbolji govornik na svetu, niti ćete dobiti Nobelovu nagradu za izgovor i gramatiku. Pa šta, zašto bi Vas to uopšte brinulo?
I da, tačno je da su deca dobra u učenju jezika. Pa čak i da su bolja, iako nema naučnog dokaza da jesu, da li to treba da Vas uznemirava?
Sposobnost usvajanja vokabulara nije u vezi sa starosnim dobom
Nesporno je da su deca šampioni u usvajanju jezika, zato dobre stvari treba preuzeti od njih.
Njihova pažnja, igra i ležernost prema greškama daju nam najbolje obrasce ponašanja u učenju jezika.
Da li i odrasli to mogu? Definitivno da, a mogu i mnogo više o toga. Trikovi i prečice za brzo učenje reči kao što su upečatljive priče i mnemotehnike (vidi tekst: “Kako najbolje učiti nemački jezik“) u kombinaciji sa životnim iskustvom omogućavaju nam da brzo i u trajnoj memoriji zapamtimo bilo šta.
Zbog već naviknutih facijalnih mišića na određene pokrete više se mučimo sa izgovorom.
Ništa strašno, vokabular je mnogo bitniji da biste savladali jezik od akcenta. Akcenat nije indikator Vaše jezičke kompetencije.
Nemojte pogrešno da me shvatite, dobar izgovor može promeniti percepciju ljudi o Vama i bitan je, ali nije nemoguće dostići ga. Ako se on nalazi gore na Vašoj listi jezičkih želja, idite po njega. Treba uložiti samo malo više napora i ciljanog treninga.
Odrasli su motivisani kada žele nešto da nauče i mogu to odmah primeniti
U školi sam se često pitao zašto moram da pišem definicije o nekim tamo aktivima i konjunitivima i konjugacijama nekog jezika kojeg van nastave nisam mogao da koristim, a pri tom nisam ni znao šta je sve to. Učili smo brdo irelevantnog vokabulara koji za moju dečiju svakodnevicu nije bio upotrebiv.
Stvari u lingvistici su se malo popravile od tada.
Suština je da u školi učimo rado samo onda kada nas nešto oduševljava.
Tako je i sa odraslima. Međutim, za razliku od dece, odrasli su u prednosti jer nisu u školi i mogu da uče šta hoće i šta im je važno.
Danas naučeno, danas primenjivo. A to motiviše. Dodatna motivacija čini učenje lakšim. Vremenom sam proces postaje zabavniji i sve brži.
Odrasli imaju kontrolu nad svojim učenjem
Videćete da, sada kada ste odrasli, postoje toliko puno mogućnosti za efektivnim učenjem jezika. Sve što je potrebno je mala doza ekperimentisanja i kombinacija jezičkih trikova koji najbolje funckionišu za Vas lično.
Što više to lakše
Svaki put kad učite nešto novo, stvarate nove sinapse i povećavate plastičnost mozga. To pomaže da se lakše vratimo na već poznate stvari, da usavršimo sposobnosti i nastavimo sa učenjem.
Zanimljivo je da ako ne korsitite određene veštine neko vreme i u međuvremenu učite nešto drugo, recimo muzički instrument ili mačevanje, onda unapređujete sposobnost učenja.
Rezultat će biti da staru veštinu možete brže obnoviti. I ne samo to, moći ćete lakše da savladate novu. Uhvatićete svoj momentum i rezultati će biti brži a samim tim i entuzijazam za učenjem veći.
Odrasli uče brže jezik kada ga koriste
Najlakši i najefikasniji način je interakcija sa ljudima. Vežbanje kod kuće satima bez povratne reakcije može stvoriti pogrešnu sliku i vremenom biti monotono i demotivišuće.
Duolingo i ostali softveri za ponavljanje mogu biti ekstremno korisni, ali samo u kombinaciji sa razmenom mišljenja i aktivnom upotrebom govora.
Odrasli ne moraju živeti u inostranstvu da bi govorili strani jezik
Pogledajmo ljude koji su otišli 60ih/70ih u Nemačku. Da li su svi dostigli visoku jezičku kompetenciju?
Nisu.
Prema tome sve zavisi od vremena koje uložimo u jezički projekat i cilja koji sebi postavimo.
Takođe, ne mora da znači da će kurs jezika u inostranstvu doprineti jezičkom čudu kada se vratite. Ako posle nastave zvanični jezik komunikacije bude engleski, može se desiti da bolje usavršite engleski nego nemački.
Zaključak
Na kraju Vaš način razmisljanja i stav prema učenju biće najbolji pokazatelj u kojoj meri ćete savladati strani jezik, bez obzira na starost i mesto učenja. Nemojte se porediti sa drugima, uvek će biti neko bolji. Pa šta?
Ne tražite izgovore, preuzmite odgovornost, vežite pojaseve i naučite nešto novo.
Ne zaboravite, bilo zbog posla ili mentalne gimnastike, učenje stranog jezika jedna je od najkreativnijih stvari na svetu.
Izvori:
Bickes, Hans & Pauli: Erst- und Zweitspracherwerb. München: UT B
Roche, Jörg: Fremdsprachenerwerb – Fremdsprachendidaktik. Tübingen: Francke/UT B.
Apeltauer, Ernst: Grundlagen des Erst- und Fremdspracherwerbs. Fernstudieneinheit 15. Berlin/München: Langenscheidt.
