Pad Berlinskog zida prouzrokovao je tektonske promene. Prošlo je trideset godina i fizičke granice između Istočne i Zapadne Nemačke odavno nema.
Međutim zašto obe strane i dalje imaju međusobnih problema?
Kako je pao zid
Ko je gledao uživo prenos 9. novembra 1989. godine može reći da je pad Berlinskog zida bio puka slučajnost. Visoki funkcioner komunističke partije SED (Sozialistische Einheitspartei Deutschlands) zadužen za odnose sa javnošću bio je Günter Schabowski. Legendarna pres konferencija održana je u Centralnom komitetu partije u Istočnom Berlinu.
Sat vremena Schabowski je odgovarao na pitanja novinara iz celog sveta. Radilo se o jako bitnom pitanju, a to je od kada će moći stanovnici Istočne Nemačke slobodno da putuju. Do tog momenta sloboda kretanja bila je zabranjena, što je i bio jedan od povoda za masovne demonstracije u Istočnom Berlinu i Lajpcigu. Osim toga građani su bili spremni da pobegnu iz zemlje.
Reforme su bile neizbežne i vlada je odlučila da DDR građanke i građani mogu da putuju od sutra. Pre toga potrebno je podneti zahtev za vizu. Zahtevi treba brzo biti realizovani. Tako je bar odlučeno na sednici.
Italijanski novinar želeo je da zna od kada će nove uredbe stupiti na snagu. Schabowski koji nije prisustvovao sednici imao je pripremljene odgovore unapred. U 18:53 izvadio je cedulju iz džepa i pročitao: „ To stupa po mojim saznanjima … odmah.“ (nem. Das tritt nach meiner Kenntnis … ist das sofort unverzüglich.“
Došlo je do greške. Sutradan od 16h trebala je uredba da stupi na snagu. Na granici niko nije informisan. Konferencija je išla uživo na nacionalnoj televiziji.
Posle samo nekoliko minuta narod je pohrlio ka zidu i domino efekat mogao je biti zaustavljen samo krvoprolićem. Na sreću noć je protekla bez opaljenog metka u euforiji i ekstazi.
Posle 28 godina Berlinski zid je pao.
Nemačko-Nemačka granica u brojkama
200 kilometara bio je dugačak zid koji je delio dve Nemačke (ne samo u Berlinu).
1 200 000 tona betona i 700 000 tona gvožđa utrošeno je za izgradnju zida.
3000 km ograde delilo je dve Nemačke.
270 ljudi je poginulo u pokušaju begstva iz Istočne Nemačke.
Problemi posle pada zida
Mnogi stanovnici Istočnog Berlina kasnije su izveštavali da zapravo nikada nisu hteli da izgube svoju socijalističku državu, već samo da vide kako drugi deo grada izgleda.
Godinu dana kasnije Nemačka je ujedinjena pod obećanjem tadašnjeg kancelara Helmuta Kohla da će u DDR-u sve procvetati. Ubrzo nakon toga svima je bilo jasno da je to nemoguće.
Primena plana na privredu bila je brutalna i suviše brza za stanovnike Istočne Nemačke. Firme su zatvarane, dok su nove otvarane uglavnom iz Zapadne Nemačke i inostranstva. Do 1993. skoro milion ljudi ostalo je bez posla.
Za stanovnike Istočne Nemačke tranzicija je bila užasno teška i razočaravajuća. Svi su se nadalli slobodi i boljem životu. Odjednom ih je zadesila surova realnost i osećaj izgubljenosti.
Za mnoge stanovnike Zapadne Nemačke život je nastavio normalno da teče. Ipak međusobna prebacivanje ne izostaju ni dan danas.
Zapadni Nemaci prebacuju Istočnim da moraju konačno da preuzmu odgovornost za sebe i da je ujedinjenje bila preskupa avantura. Dalje im se prebacuje da se stalno doživljavaju kao žrtve.
Istočni Nemci prebacuju Zapadnim da je za sve probleme posle 1990. krivo ujedinjenje i pad Berlinskog zida.
30 godina posle
Po nedavno objavljenoj studiji nemačkog Centra za integracije i migracije (skraćeno Dezim), svaki treći stanovnik u Istočnoj Nemačkoj se oseća kao građanin trećeg reda. Stereotipi su još uvek jaki.
Osim toga razlike između regiona postoje kao i između severa i juga, ali nigde tako puno kao između istoka i zapda. Sa druge strane to je i razumljivo, jer stanovnici odrasli u dijametralno suprotnim sistemima i sa drugačijim načinom razmišljanja, imali su sasvim drugačija životna iskustva.
Sa jedne strane 2019. je jubilarna godina, pre trideset godina Berlinski zid je pao. Sa druge strane 2019. je bitna politički, jer predstoje pokrajinski izbori. Na osnovu toga može se prognozirati i politički stav cele nacije.
U bivšim Istočnim republikama Brandenburgu i Sachsenu bili su izbori 1. septembra. Svaki četvrti glasao je za desničarsku partiju „Alternativa za Nemačku“ (nem. Afd). Neki članovi te partije otvoreno šalju rasističke poruke i imaju kontakte sa desničarskim grupacijama.
Desničarski talas koji zapljuskuje bivšu Istočnu Nemačku izaziva zabrinutost cele Nemačke.
Istok i Zapad u brojkama
Berlinske novine „Tagesspiegel“ opisuju situaciju u ruralnim delovma Istoka ovako: „ Nema lekara, nema autobusa, nema mreže“. Istraživanja, reportaže i studije usmerene su ka Istoku i Zapadu. Razlike se ogledaju pre svega u ekonomskom smislu.
Prosečna bruto plata na Istoku je manja. Zapad: 3330 € Istok: 2690 €
44,9 % ljudi na Zapadu poseduje kuću ili stan, 31,4% na Istoku.
Od 500 najvećih firmi Nemačke samo 37 imaju svoju centralu na Istoku.
Rektori Univerziteta na Zapadu: 82, na Istoku: 0
26,5 % ljudi ima migracijsku pozadinu na Zapadu, 6,8 % na Istoku.
Zaključak
Socijalistička država DDR definisala se kao antifašistička. Međutim istoričari naglašavaju da je postojala tendencija negacije desničarskih pokreta i vide problem u tome da je borba protiv ekstremizma bila dugo skoro onemogućena, što je ostavilo trag u bivšim Istočnim saveznim državama. Skoro da je u Istočnoj Nemačkoj suočavanje sa prošlošću izostalo.
Svake godišnjice od pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja političari, eksperti i novinari podvlače crtu. Pogled u arhivu pokazuje da se rezultati ponavljaju. I to već 30 godina.
Emocionalna razlika između Istoka i Zapada sve je veća.
Bazirano na tekstu „Verstehen die sich noch?“ – Baraba Kerbel
