U leto 1794. godine počinje legendarno prijateljstvo dva pisca. U Vajmaru se upoznaju Gete i Šiler.
U nastavku pročitajte šta se sve dešavalo i zašto je to prijateljstvo toliko bilo bitno.
15 godina ranije
Fridrih Šiler ima 20 godina i studira medicinu u Štutgartu na vojnoj školi. Johan Volfgang Gete ima 30 i za mnoge je već superstar. Njegov epostolarni roman Patnje mladog Vertera i drama Gec od Berlihingena imali su evropski uspeh i zacementriali Geteovu poziciju influensera broj 1. svoga doba. Osim toga imao je bitnu ulogu u Vajmaru na dvoru svog prijatelja Karla-Avgusta. Za Šilera je naravno, kao i za mnoge druge, Gete idol.
Situacija se menja, Šiler izlazi iz anonimnosti
Strog režim u vojnoj školi i medicina nikada ga nisu zanimale. Njegova strast je pisanje. U Manhajmu izlazi prva njegova drama Razbojnici koja je objavljena anonimno. Razbojnici su doživeli ogroman uspeh, pre svega kod mlađe publike. Ubrzo postaje zvezda u usponu novog pravca Sturm und Drang-a. U međuvremnu radi kao lekar u Štutgartu, što ga ne ispunjava previše. Želi da se potpuno posveti pisanju, međutim ima problem. Nema puno para.
Šta radi Gete za to vreme
U Vajmaru Getea prilike sve više guraju u politiku. Brine se o finansijama i vodi biblioteku i pozorište. Novac nikada nije bio problem za njega, potiče iz jako bogate frankfurtske porodice, i nalazi se u najvišem društvu. Svojim poslom nije zadovoljan, jer zapostavlja pisanje i politika otupljuje njegovu inspiraciju. Zato 1786. na jesen kreće u Italiju i vraća se dve godine kasnije.
Prvi susret
Kada se Gete vratio kući, Šiler je u Vajmaru. Šarlota fon Lengefeld koju će kasnije oženiti, organizivala je hausparty u dvorištu svoje majke. Međutim njih dvojica nisu razmenila ni reč.
Šiler postaje profesor istorije u Jeni. Kako je to moguće pitao se verovatno i sam Šiler. Nije znao da mu je to sredio upravo uticajni Gete. Ipak Šiler nema fiksnu platu i egzistencija njegove porodice je neizvesna.
Upoznavanje ostaje samo pusta želja
Iako žive na samo 20 kilometara, razlike i stav prema pisanju između Šilera i Getea su ogromne. Toliko da bi se moglo reći i da su rivali.
1794.
Šiler dobija ponudu od poznatog izdavača Johana Fridriha Kote da pokrene blog tadašnjeg vremena. Šiler planira filozofski žurnal za intelektualce i za to su mu naravno potrebni intelektualnci.
Prvi put se obraća direktno Geteu putem mejla i moli ga za pomoć. Gete prihvata i mesec dana kasnije dolazi do prvog razgovora. Zajedno šetaju u Jeni do Šilerove kuće i razrađuju plan kako bi mogli u budućnosti da sarađuju.
Početak Vajmarkse klasike
Dva titana nemačke književnosti razmenjuju živa i emotivna pisma. U hrabrom pismu povodom Geteovog rođendana Šiler se usuđuje da filozofira o starim Grcima. Geteova omiljena tema. Time je Šiler pridobio velikog genija. Vajmarska klasika je rođena. Nemačka književnost je po drugi put (posle srednjovekovne) na vrhuncu.
Pisanje istorije
Šiler posećuje Getea u Vajmar na dve nedelje kako bi razgovarali o daljem radu. Jedno je jasno, obojica su vrlo različiti. Gete je emotivni genije, intuitivan, temperamentan, okrenut prema prirodi i odan svojim principima. Šiler je analitičan, odmeren, mislilac koji se u svojim delima bori za pravdu. Svesni su razlika i prihvataju ih što i predstavlja bazu njihovog prijateljstva.
Posle toga posećuju se sve češće, a kada se ne viđaju dopisuju se i razmenjuju svoja nova dela na proveru. Vremenom se razvija bliska poslovna veza i blisko prijateljstvo. Kada Gete posećuje Šilera u Jeni igra se sa njegovom decom i donosi male poklone za kuhinju. Uglavnom jagode, zeca i ribu.
Kao rezlutat druženja i ogromne razmene misli nastala su epohalna dela:
Valenstajn – Šiler
Marija Stjuart – Šiler
Vilhelm Tel – Šiler
Faust I – Gete
Kraj jednog prijateljstva
Od prvog susreta Gete i Šiler imaju još jedanaest godina druženja. Šiler je još kao mladić oboleo (verovatno od tuberkuloze) i znao je da mu nije preostalo puno vremena. Svestan toga pisao je neprekidno u Jeni i Vajmaru.
U svojoj 45. godini je umro.
Tugu za Šilerom Gete je nosio tokom celog života.
Nije prisustvovao njegovoj sahrani.
U pismu je napisao, „Šilerovom smrću izgubio sam polovinu sebe“.
Tekst inspirisan: Zwei Giganten werden Freunde
