Šta se dešava u mozgu dok međusobno komuniciramo još uvek nije potpuno ispitano. U poslednje vreme nastaju nove naučne grane koje udruženim snagama pokušavaju da daju svoj doprinos u rešavanju zagonetke.
Trendovi u lingvistici
Institut za nemački jezik i lingvistiku Humbolt-Univerziteta u Berlinu nalazi se u ulici Dorotheenstraße. U jednoj od laboratorija nalaze se uređaji za praćenje oka (Eye-Tracking-Geräte), elektroencefalogrami (EEG) i uređaji koji mere vreme reakcija. Skučena prostorija bez prozora, za stolom sedi test osoba sa kapom koja je povezana elektrodama. Na filmu se vide muške ruke koje prave kolač, a preko slušalica se čuje „žena pravi kolač“. Testira se istinitost informacija jezika i slike. To je samo jedan od niza eksperimenata. U takvom ogruženju radi Pia Knoeferle, psiholingvista koja proučava kako jezik i slike funkcionišu u mozgu.
Neurolingvistika je relativno mlada interdisciplinarna nauka. Od 80ih godina prošlog veka, kada je interesovanje naučnika za kognitivnim sposobnostima i stanjima porasla, razvoj tehnike, pre svega mernih instrumenata, ubrzano je napredovalo i probudilo interesovanje lingvista. Danas se u lingvistici koriste magnetne rezonantne tomografije koje omogućavaju da aktivni delovi mozga postanu vidljivi. Dalje se koriste EEG uređaji za snimanje funkcije mozga kao i proces snimanja oka koji sada pružaju daleko tačnije rezultate od onih u 20. veku. Osim toga moguće je snimiti najmanje uvećanje pupila i minimalno kretanje oka.
Doprinosi lingvistike
Ranije se lingvistika bavila pre svega sintaksom, semantikom, fonetikom i fonologijom, dakle građenjem rečenica, značenjem, glasovima i karakteristikama jezika. Lingvisti su istraživali jezik na papiru i postavljali složene teorije o strukturama jezika.
Danas je moguće proveriti sve formalne modele i u laboratoriji.
Kako fukcioniše razumevanje, šta se dešava pri usvajanju jezika, koju ulogu imaju emocije i telo, samo su neka od pitanja koja zanimaju naučnike.
Prvi odgovori su tu – telesni pokret odražava se na razumevanje jezika. Očekivanja koja su unapred iskustvom definisana i nastaju u glavi kada vidimo neku određenu stvar, mogu dovesti do odbacivanja stvarnosti.
Što više saznanja o odnosu govora i slike neurolingvistika može pružiti, to su više mogućnosti upotrebe. U nauci o jeziku nova saznanja mogu se iskoristiti za razvijanje novih koncepata koji vode bržem i lakšem usvajanju stranog jezika. Najnoviji rezultati lingvistike se osim toga mogu koristiti u oblasti marketinga, navigacije, pedagogike i svuda gde se vizuelne informacije kombinuju sa jezičkim.
Germanistika u Nišu
Nemačka se dobro pozicionira iz oblasti neurolingvistike i kognitivnih nauka. Osim Berlina centri za istraživanje su Saarbrücken i Leipzig.
U Srbiji instituti za nemački jezik i književnost nalaze se u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu. Katedre se doduše ne bave primarno psiholingvistikom i neurolingvistikom, već nemačkim kao stranim jezikom sa jedne strane i književnošću sa druge. Od nedavno već postojećim centrima pridružio se i filozofski fakultet u Nišu pokretanjem novog studijskog programa. Akreditacija programa za nemački jezik i književnost možda je pristigla kasnije od očekivanog tako da Germanistika u Nišu kreće sa malim zakašnjenjem u odnosu na ostale studijske programe.
Katedra za nemački jezik i književnost u Nišu odgovoriće trenutnim zahtevima tržišta na lokalnoj sceni, a kao mladom studijskom programu pruža se izvanredna prilika da kvalitetom i predanim radom postane prepoznatljiv naučni centar na nacionalnom i međunarodnom nivou.
