Na početku godine motivacija za učenje nemačkog je posebno velika. Kako je održati tokom cele godine?
Tradicionalno Nova godina je vreme velikih planova. Posle Božića i Srpske nove godine krećemo obično u realizaciju svojih planova. Sada ću konačno smršati, od ponedeljka počinjem da trčim. Učiću svakoga dana nemački.
Svima su dobro poznati čari novog početka. Počinjemo da čistimo patike, nabavljamo knjige za učenje. Takođe vrlo je dobro poznato i to da posle nekoliko nedelja motivacija opada.
Da se to vama ne bi desilo pri učenju nemačkog jezika ovaj članak ima zadatak da vam pomogne u tome.
1. Ništa bez jasnog cilja
Zašto neki ljudi rade to što rade? To pitanje interesovalo je oduvek filozofe, psihologe, pedagoge… Svi oni su saglasni u jednome: teške stvari radimo samo onda kada imamo cilj.
Ako učimo strani jezik bez ideje o tome zašto učimo, biće sigurno jako teško da održimo motivaciju.
U psihologiji poznat je termin “Rubikon”. Rubikon je italijanska reka i metafora za događaj kada ju je Julije Cezar prešao 49. godine p.n.e. i zaputio se u Rim. To je bio jasan signal da nema više nazad. Na taj način on je pokrenuo nešto što više nije moglo da se stopira. Rubikon dakle proživljava svako ko ima cilj. Pri tome razlikujemo četiri faze:
- razmišljanje
- planiranje
- delovanje
- i ocenjivanje.
Čim odluka padne na delovanje više nema povratka.
Međutim šta daje učenju dinamiku i šta pokreće učenje? Motivi su vrlo individualni. Ciljevi mogu biti unutrašnji (intrinzični), ali često i spoljašnji (ekstrinzični).
Intrinzična motivacija znači duboko interesovanje za nešto, dok je ekstrinzična motivacija pokrenuta spoljnim faktorima, recimo željom za zaposlenjem.
Jezik nije lekcija koja se može naučiti, već sredstvo komunikacije, te se u učenju jezika ne radi samo o znanju već i o psihologiji. Učenje jezika nam dodaje nove osobine.
Analogno tome uz razliku između intrinzične i ekstrinzične motivacije u učenju jezika razlikuju se i integrativni i instrumentalni motivi. Ako na primer učimo jezik iz integrativnih motiva, mi smo zainteresovani za kulturu grupe ljudi kojoj želimo da pripadamo. Ko uči iz instrumentalnih razloga, on jezikom želi da postigne na primer bolji posao. Ovu razliku napravio je 90-ih godina kanadski psiholog Robert Gardner.
Za učenje nemačkog jezika najbolji preduslovi su intrinzički i integrativni motivi.
Ova podela naišla je i na kritike u naučnim krugovima jer je dosta neodređena i teško ju je razlikovati. Ne postoje dobri i loši razlozi da se uči jedan strani jezik. Motivacija za učenje jezika je vrlo kompleksna, individualna i dinamična.
Još jedan zanimljiv model dolazi od mađarskog psiholingviste Zoltana Dörnyei. Za njega je učenje dinamičan proces u kojem učenici treba da se zamisle u budućnosti i da definišu svoje ciljeve. Onaj ko ima jasnu viziju sebe u budućnosti moći će i da dostigne taj cilj.
2. Hiljadu malih koraka
Svako ko počinje nešto novo, zna da je put od početka do sopstvenog jezičkog ideala prilično dug. Taj udaljeni cilj je jako važan. Da bi ostali motivisani treba ga podeliti u hiljadu sitnih koraka. To dalje znači prevazilaženje sebe iznova i iznova.
Jednu stranu čitanja knjige na nemačkom lakše je postići, nego “ove godine bolje ću pričati nemački”. Dakle ciljevi treba da budu konkretni i realni. U suprotnom može doći vrlo brzo do frustracije.
Svaki postignuti cilj je pozitivan za motivaciju i u određenom trenutku učenje postaje rutina. Na primer svaki put kada peremo zube možemo obnoviti reči. Ako uspostavimo takvu rutinu, imaćemo veliku prednost jer rutina rasterećuje psihu i ne troši energiju.
3. Strah od greške u učenju nemačkog
Stres je loš za učenje, dok pozitivne emocije povećavaju pažnju i radost učenja. Svakom ko uči jezik poznat je strah da se ne izblamira pred grupom. To je neosnovani strah. Jezik se ne odvija u glavi već u kontaktu sa drugima. Dakle moramo napustiti zonu komfora, jer svi dobro znamo da učenje nastaje iza nje.
Fazit
Da budemo iskreni – učenje nemačkog imaće uspone i padove, a nešto ćemo morati i da nabubamo. Bez obzira na to koliko dobro organizujemo učenje, bez discipline nema ništa. Dok ne uspostavimo rutinu potrebno je puno ponavljanja. Na tom putu ponekad će nam unutrašnji glas reći dosta mi je svega i ne mogu više. Ko uprkos problemima sa sopstvenom lenjošću disciplinovano radi na jeziku, biće na kraju uspešan.
U euforiji početka mi vam na kraju ovog članka želimo da pređete svoj Rubikon. Nema odustajanja, samo napred.
