Šta je to Valdorf škola?

Šta je to Valdorf škola?

Valdorf škola je najpopularnija alternativna škola na svetu. Kako je Valdorf škola nastala i šta ona danas predstavlja saznaćete u ovom postu.

Za početak potrebna je ideja

Sve je počelo davne 1918. godine kada je bogati preduzetnik Emil Molt razgovarao sa jednim od svojih zaposlenih. Kakva vest, njegov sin je uspeo da upiše visoku školu. Za radničku klasu tog vremena to nije bio čest slučaj. Naravno Emil Molt se radovao i učestvovao je u sreći svog zaposlenog. Ubrzo nakon toga došao je na ideju koja revolucionira školski sistem svuda u svetu.

Emil Molt ne samo da je bio prilično imućan, već je bio čovek dosledan svojim principima i velikim socijalnim idejama. U okolini Štutgarta zapošljavao je oko 1000 radnika u svojoj fabrici cigareta. Odlučio je da omogući svojim zaposlenim bolje školovanje i samim tim bolju perspektivu za njihovu decu.

Osnivanje

U vreme posle Prvog svetskog rata reformističke pedagoške ideje bile su popularne. U aprilu 1919. godine Molt je pozvao publicistu i ezoteričara Rudolfa Štajnera da održi predavanje na temu pedagogije u njegovoj fabrici. Za Molta je predavanje bilo ubedljivo i ubrzo nakon toga je angažovao Štajnera da osnuje za njega školu baziranu na principima njegovih pedagoških ideja.

Štajner pravi plan, traži nastavnike i obrazuje ih. U septembru 1919. godine otvorena je Waldorf-Astoria škola u Štutgartu. Zgradu finansira Molt kao i školsku taksu za svako dete. Nova škola obuhvata ceo školski proces, i osnovnu i srednju školu. Pohađaju je i devojčice i dečaci. Za to vreme jedinstven slučaj.

Valdorf škola

Škola Waldorf-Astoria fabrike dala je svoje ime najpopularnijem i najuspešnijem alternativnom obrazovanom pokretu u svetu: Valdorf škola (nem. Waldorfschule). Posle 100 godina od osnivanja Valdorf škole se mogu naći širom sveta. Kod nas u okruženju u Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni, Rumuniji i Mađarskoj. U Beogradu postoji tim Valdorf pedagogije i vrtić.

U Nemačkoj se procenjuje da oko 87 000 učenika pohađa jednu od 245 Valdorfskih škola. U svetu ih postoji 1151 i svake godine taj broj raste, pogotovo u Kini.

Zašto roditelji šalju decu u Valdorf školu

Sve više roditelja se odlučuje za alternativne forme obrazovanja.

Strog državni sistem je odavno u krizi.

Reforme su spore i nisu dosledne.

Svet se mnogo brže razvija i transformiše od samih škola i roditelji su toga svesni.

U Valdorf školama je mnogo toga drugačije od uobičajenih državnih škola. Do poslednja dva razreda nema ocena i ne može se ponavljati. Time se stres kod dece smanjuje. Studije su nedavno i pokazale da je to dobra formula, jer deca koja idu u Valdorf školu radije pohađaju nastavu od dece državnih škola.

Kako izgleda svakodnevica u Valdorf školi

Valdorf škola
Nastava u Valdorf Školi Lienen

Dan počinje ličnim obraćanjem nastavnika svakom detetu. Onda svi zajedno izgovaraju neku vrstu molitve u kojoj se zahvaljuju prirodi i Bogu. Potom imaju dva sata osnovne nastave sa nastavnikom. Ona je podeljena na epohe. Dakle, učenici se bave više nedelja jednim predmetom ili temom, tek onda se ide dalje.

Do osmog razreda nastavnik ostaje isti i predaje skoro sve predmete. Nastava se u prvim godinama sastoji od sporta, muzike i zanata. Od samog početka pa do kraja deca uče dva strana jezika.

Knjige se skoro ne koriste. Takođe ne postoji ni jedan jedini plan koji važi sa sve škole o kojim je prethodno odlučila država ili neka institucija.

Učenici dobijaju gradivo od nastavnika i pišu ga u sveske podeljene na epohe. Ideja je da nastavnik najbolje može odlučiti šta je dobro za pojedinačno dete. Na taj način je u mogućnosti da prilagodi najbolje nastavu samo njemu.

Rudolf Štajner

Valdorf škole baziraju se na učenju Rudolfa Štajnera. Njegovo učenje se sastoji iz antropozofije (učenje o duhovnoj naravi čoveka, sveta i svemira) i mešavine mistike, ezoterije i Geteove prirodne filozofije sa hrišćanskom verom.

Štajner je svojim idejama dao impulse mnogim oblastima. Na primer antropozofična medicina i biološko- dinamična poljoprivreda dolaze od njega. Uticao je na arhitekturu, religiju ali pre svega na pedagogiju.

U školama njegove teorije nisu tema, ali definišu pedagoški rad.

Centralni princip je ravnoteža duha i tela. „Misli, osećanja i želje treba zajedno podsticati“. U skladu sa tim Štajner je razvio posebnu umetnost pokreta koja se naziva euritmija (izraz duhovnog u kretnji ljudskog tela).

Sve ovo može izgledati vrlo neobično. Na primer učenici uče svoje ima da plešu ili da ritmički preskaču stolove kako bi učili množenje.

Na programu su i baštovanstvo, umetnost i pozorište a često učenici sami biraju šta će raditi.

Kritika

U Nemačkoj su Valdorf škole državno priznate. Međutim nije prizata matura koju učenici polažu posle 12. razreda. Ko hoće svedočanstvo srednje škole ili maturu (što je u Nemačkoj preduslov za studiranje) moraće eksterno da polaže na državnoj školi.

Osim toga kritike su upućene na račun Štajnerove pedagogije. Ona se ogleda u prvom redu u njegovim rasističkim izjavama. Iz tog razloga kritičari odbijaju kategorično njegovo učenje.

Valdorf škole nisu besplatne.

Fazit

Pre 100 godina Štutgart je dobio prvu školu zasnovanu prema pedagogiji Rudolfa Štajnera. Danas su Valdorf škole rasprostranjene širom sveta. Uprkos kritikama one predstavljaju najbrži reformistički pokret u obrazovanju.

Da li će se Valdorf škole etablirati i u Srbiji kao alternativa trenutnom školskom obrazovanju vreme će pokazati.

U znak velikog jubileja napravljen je kratak film pod naslovom „Waldorf 100“ koji možete pogledati u nastavku.

Na kraju, da li biste Vi poslali Vašu decu u Valdorf školu?

Pišite nam u komentarima.

Post inspirisan tekstom „Denken, fühlen, wollen“ – Barbara Kerbel

Teilen sie diesen Beitrag:

Share on facebook
Facebook
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Share on whatsapp
WhatsApp

Ähnliche Beiträge

0 0 Ocena
Bewerten Sie diesen Beitrag
Pretplati se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Povratna Informacija
Pogledaj sve komentare

Zadnji Postovi

Mein und Dein - Kursevi Nemačkog Jezika
0
Mi cenimo vaše mišljenje - Ocenite članak i ostavite svoj komentarx