U današnjem postu nam Željko Cvetković priča o svom iskustvu predavanja engleskog u Kini.
Da li si imao sertifikat o znanju engleskog jezika kada si otišao u Kinu i koliko je bilo teško naći posao?
Imao sam sertifikat TESOL od 140 sati, jer je gotovo nemoguće pronaći posao ako se ne poseduje neki sertifikat. Bar je to bio preduslov 2015. kada sam otišao. Trebalo mi je 3 meseca da završim TESOL kurs koji sam radio naravno onlajn. To mi je inače bilo prvo teaching iskustvo, ali se ispostavilo kao presudno, jer se evo i tri godine kasnije bavim time, a planiram da mi to bude profesija po mogućstvu.
Po tvom mišljenju da li se kinesko školstvo razlikuje od srpskog i na koji način?
Naravno! Pre svega po broju učenika . Ovo kao posledicu ima da većina učenika pohađa privatne, a ne javne škole (koje se smatraju boljim). Na privatne škole se uglavnom gleda kao na mašine koje štampaju novac, mada naravno i tu ima svetlih primera, koji se ističu kvalitetom.
Kako si se snašao u ulozi nastavnika u Kini? Da li je to bio veliki izazov za tebe?
Vrlo lako, trebalo mi je malo da shvatim da se pre svega cene energija, trud i osmeh, pa tek onda nivo znanja engleskog, tako da nije bilo većih problema po tom pitanju.
Zašto si odabrao baš Kinu?
U Kinu sam otišao kao deo potpuno druge priče, jer mi je bio ponuđen posao sa svim pogodnostima (stan, viza), dok se posao nastavnika desio potpuno spontano i neplanirano.
Kako si našao posao i kako je prošao proces aplikacije?
Posao sam našao preko agenta (kao i većina stranih nastavnika). Agent je poslao moj CV školi, dopao sam im se, odradio sam jedan probni čas i to je bilo to, dobio sam posao.
Kako je izgledao tvoj tipičan dan u školi?
Raspored u školama je malo čudan. Uglavnom se sve vrti oko toga da roditelji vide da škola ima stranog (čitaj: belog) nastavnika, što uslovljava da prvi časovi budu od 8 do 10 ili 11 časova (kad većina roditelja dovodi decu u školu) i od 14 do 16 ili 17 časova (kad roditelji odvode decu kući). Uloga nastavnika je i uloga promotera (veselo ponašanje, osmeh, bacanje koski deci) da roditelji vide da se njihov novac dobro troši.
Da li si imao poteškoća pošto ne govoriš kineski? Da li Kinezi govore engleski?
Vrlo mali broj ljudi govori engleski u Kini, a ja sam čak predavao u gradu koji ima reputaciju grada sa najboljim akademskim ustanovama. Nije bilo problema, uglavnom smo se sporazumevali rukama na početku, a u roku od par nedelja sam naučio osnove kineskog, dovoljno da funkcionišem na dnevnom nivou.
Šta ti se najviše dopalo u ulozi nastavnika?
To što im je obrazovanje na prvom mestu. Kina je svesna koliko trenutno kasni (na globalnom nivou), te stoga i unajmljuju ogroman broj nastavnika u svim oblastima i zasipaju ih novcem. Ovo još nema efekta, ali ako ovako nastave uhvatiće priključak u narednih pet do deset godina. Moje mišljenje je da će se u budućnosti probiti na prvo mesto, ispred svih ostalih.
Da li imaš neki savet za ljude koji razmišljaju o odlasku u Kinu?
Situacija se dosta promenila u odnosu na 2015. tj. uslovi su pooštreni. Sa vlastima se nikako ne treba igrati, već sve neka bude legalno i provereno. Najbitniji savet je da DOBAR POSAO ODAVDE NEĆETE NAĆI; dakle, par meseci štednje, let do Kine i potraga posla ISKLJUČIVO NA LICU MESTA. Gradovi umeju da budu skupi, pa je moja preporuka da krenete sa 2000 evra, da biste mogli da budete tamo tri meseca bez posla, u slučaju da Vas potera maler ili loša sreća. Posao se uglavnom nađe tokom prve dve nedelje, eventualno mesec dana.
Šta treba obavezno posetiti u Kini po tvom mišljenju?
Jug je mnogo bogatiji od severa, te stoga i nudi više atrakcija. Moje preporuke su Suzhou i Hangzhou, dva najlepša grada Kine. U centralnoj Kini je Chengdu, gde možete videti pande i nacionalne parkove. Naravno, Tibet . Na severu Kine, Tianjin i najlepšu biblioteku na svetu.
Hvala ti Željko na izdvojenom vremenu. Želimo ti puno uspeha u karijeri!
