Dan koji je obeležio nemačku istoriju  – 9. novembar

9. novembar - mein und dein

U nemačkoj novijoj istoriji ne postoji datum koji izaziva toliku pažnju javnosti kao 9. novembar. To je datum kada su emocije pomešane i građani pozvani na javnu diskusiju i čas istorije.

To je datum pada Berlinskog zida, progona Jevreja, Hitlerovog puča i novembarske revolucije. Deveti novembar je sudbinski dan jednog naroda u kojem je radost dostizala ekstazu a zločini duboku tugu i užas. U nastavku pročitajte pregled događaja koji su se desili istorijskog 9. novembra.

1989: Pad Berlinskog zida

Rupa na zidu u Berlinu označava jedan od najbitnijih događaja novije svetske istorije. Posle duge napetosti i strepnje, hladni rat je okončan kao i realsocijalizam. Industrijsku eru smenila je digitalna era i era informacija i dezinformacija.

Može se reći da je zid pao neplanirano. Pod pritiskom masovnog bežanja građana DDR-a preko Mađarske i demonstracija u Leipcigu koje su se potom proširile čitavom zemljom, jednopartijski SED-režim sateran je u ćošak. Demonstranti su zahtevali mogućnost putovanja i slobodu mišljenja. Na sednici SED-a razgvaralo se o liberalizaciji kretanja. Za to vreme preko 500.000 ljudi mirno je protestvovalo na Alexanderplatz-u u Berlinu.

Za medije izveštavao je uživo član kabineta Günter Schabowski koji nije prisustvovao sednici i upoznat je površno sa detaljima. Na mudro pitanje novinara „Od kada građani mogu slobodno da putuju?“, Schabowski nije znao da odgovori. Nastala je tišina i listanje papirića na kojima su unapred pripremljeni odogovori. Podigao je glavu i rekao legendarnu rečenicu „Ab sofort“ (od odmah). S obzirom da je prenos išao uživo, nije bilo moguće iseći delove. Gledaoci pored televizora nisu verovali svojim ušima. Hiljade ljudi pohrlilo je na granične prelaze. Vojnici koji nisu gledali prenos i nisu znali šta se dešava imali su naredbu „Shoot to kill“. Na sreću ta noć je prošla bez ispaljenog metka i u slavlju tokom cele noći.

Za Nemačku je to bio radostan dan i početak ujedinjavanja. Politički se to relativno brzo  završilo, za nepunih godinu dana. Međutim u načinu razmišljanja i mentalitetu, razlike još uvek postoje.

Za svet je pad Berlinskog zida sinonim za pad komunizma. Usledilo je pregrupisanje snaga i prelazak u eru interneta.

1938: Novembarski pogrom

Nasuprot slavlju i sreći koja ja usledila posle pada Berlinskog zida, noć između 9. i 10. novembra 1938. predstavlja uvod u najmračnije poglavlje nemačke i svetske istorije.

Organizovane SS trupe izvršile su napade na jevrejsko stanovništvo u kojima su učestvovali i građani.  Preko 100 sinagoga je zapaljeno, najmanje 8000 jevrejskih prodavnica uništeno. Stanovi su pustošeni. Oko 100 jevreja je izbodeno ili prebijeno na smrt. Narednih dana uhapšeno je 30.000 jevrejskih muškaraca i odvedeno u koncentracione logore Dachau, Buchenwald i Sachsenhausen. Od dolaska Hitlera na vlast 1933. antisemitizam 9. novembra 1938. dostiže vrhunac i ulazi u udžbenike istorije još i kao „Kristalna noć“. Naziv potiče od polomljenog stakla koje je te noći bio svuda.

1923: Hitlerov puč

Inflacija, komunistički nemiri i zauzimanje Rurske oblasti od strane Francuske izazvala je nacionalističke i reakcionarske pokrete. U takvoj nestabilnoj situaciji šef Nacionalsocijalsitičke nemačke radničke partije Adolf Hitler planirao je nasilni puč. Cilj mu je bio da zbaci vladu u Berlinu i da pokrene „nacionalnu revoluciju“ sa njim na čelu.

U nedelju ujutru, 9. novembra 1923, Hilter je zajedno sa generalom Erihom Ludendorffom i ostalim pripadnicima rešio da svoj plan pretvori u delo. Bavarska policija je zaustavila marš i samim tim Hitlerov pokušaj da nasilno dođe na vlast. Njegova partija bila je zabranjena i Hitler je osuđen na pet godina zatvora. Deset godina kasnije uspelo mu je da se legalno dokopa vlasti.

1918: Novembarska revolucija

novembarska revolucija

U jesen 1918. nije bilo lako u Nemačkom carstvu. Vapaj za okončanjem rata postajao je sve jači. Težnje da car abdicira bile su sve jače. Došlo je do opštih nereda, oružanih sukoba i pobuna. Mnogi pogoni bili su u štrajku. Revolucija je 9. novembra zahvatila Berlin. Iz straha da ne dođe do radikalnijeg političkog prevrata Kancelar Maximilian von Baden objavio je abdikaciju cara. Philipp Scheidemann, zamenik predsednika SPD-a proglasio je sa balkona nemačkog Reichstaga prvu nemačku republiku i sledećim rečima:

„Radnici i vojnici, budite svesni istorijskog značenja ovoga dana. Dogodilo se nešto nečuveno. Pred nama je veliki i nepregledan posao. Sve za narod, sve uz pomoć naroda. Ne sme da se dogodi ništa što bi naštetilo ugledu radničkog pokreta. Budite složni, verni i svesni odgovornosti. Ono staro i trulo – monarhija, srušila se sama od sebe. Živelo novo, živela nemačka republika!“

Time je vladavina dinastije Hohenzollern završena.

Masovna nezaposlenost, ratne štete i visoke reparacije nakon Prvog svetskog rata stavljali su vajmarsku demokratiju na probu. Nedostajao joj je oslonac u narodu i egzegutivna vlast. Antidemokratska atmosfera koja je vladala u Evropi stvorila je plodno tlo za neprilike zvane Nacionalsocijalizam.

Fazit

Suočavanje sa prošlošću je aktivni proces koji pomaže u razvijanju demokratije. Devetog novembra pruža se dobra prilika da se ponovo pokrenu pitanja diktature i demokratije na primeru konkretnih događaja i sudbina. Civil kuraž, društvena odgovornost i dužnost teme su koje bi trebalo da zanimaju ne samo pojedinca, već i ceo jedan narod.

Teilen sie diesen Beitrag:

Share on facebook
Facebook
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Share on whatsapp
WhatsApp

Ähnliche Beiträge

5 1 Ocena
Bewerten Sie diesen Beitrag
Pretplati se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Povratna Informacija
Pogledaj sve komentare

Zadnji Postovi

Mein und Dein - Kursevi Nemačkog Jezika
0
Mi cenimo vaše mišljenje - Ocenite članak i ostavite svoj komentarx
()
x