Zanimljivosti o univerzalnom geniju, velikom istraživaču i pronalazaču pokazuju koliko je Aleksandar fon Humbolt bio ispred svog vremena. Njegov naučni rad iz korena je promenio naše poimanje sveta.
Aleksandar fon Humbolt rođen je pre 250 godina. Osim toga prošlo je i 220. godina od njegovog legendarnog odlaska u Latinsku Ameriku.
Dva velika jubileja obeležavaju 2019. godinu u Nemačkoj. Kao nikada pre u njegovu čast održavaju se simpozijumi, debate i publikacije, pre svega u rodnom gradu – Berlinu.
U nastavku pročitajte upečatljive detalje iz njegovog života.
1. Univerzalni genije
Od ekvadorskog glavnog grada Kite može se stići automobilom do podnožja Antizane (5 704 mnv.), mističnog vulkana na Severnim Andima.
Humbolt i njegov tim bili su na toj neprohodnoj ruti pre 217 godina pešaka i na konjima. Pratili su tok hladne lave.
Vetar je bio toliko jak, da su jedva mogli da sede na životinjama. Led im se zabadao u lice. Iz empirijskog ugla led je za Humbolta bio vrlo zanimljiv.
Potpuno je bio kristalizovan i samim tim drugačiji od evropskig leda.
Kao naučnik interesovao se i za svoje rane.
2. Svetski rekord u alpinizmu
Pre vrha pokrivenog snegom nalazi se kamena koliba sa slamenim krovom. Sa unutrašnje strane može se videti da je nekoliko puta izbijao požar. Mnogo retkih ptica živi pod ovim krovom, ali čini se da za ljude nema uslova.
Pored ulaza posetioci mogu videti natpis koji stoji od 2002. godine: „Pre 200 godina, jednog dana kao danas, posetio je ovo mesto slavni naučnik i istinski istraživač Amerike, Aleksandar fon Humbolt, kako bi se popeo na Antizanu i otkrio njene tajne.“
Antizana je do tada bila najviši poznati vrh na svetu.
U svojim beleškama Humbolt je opisao kolibu kao najudeljeniju kuću na svetu.
U toj kolibi Humbolt je proveo jednu od najužasnijih noći. Pisao je kasnije kako nije bilo hrane i sveća i da su svi nosili mokru odeću, dok je vetar fijukao kao na otvorenom moru.
Sledećeg jutra u 8:00 krenuli su do vrha. Antizana je bila prva od nekoliko ekvadorskih vulkana koje je Humbolt posetio.
„Vreme nije bilo takvo, da nam daje nadu“, pisao je kasnije Humbolt.
Svi članovi posade vratili su se živi sa 5000 mnv. bez funkcionalne odeće. Iako nisu stigli na sam vrh, kao i kasnije na najviše planine Ekvadora Kotopaksi i Čimborazo, nije pokazivao znake frustracije.
Znao je da niko pre njega nije toliko bio udaljen od centra sveta.
Bio je to nezvanični svetski rekord u alpinizmu.
3. Sve je međusobno povezano
U donjem delu Antizane prolazio je kroz doline koje je poredio sa azijatskim palmama. Dalje je posmatrao drveće koje je poznavao iz Evrope.
Imao je osećaj da se nalazi u mikrokosmosu. Na vrhovima vulkana prepoznao je celovitost prirode u kojoj sve ima svoje mesto i značenje. Sve je međusobno povezano. Time je oblikovao naše poimanje ekosistema, mnogo pre nego što je i postojao taj termin.
Prvu skicu nacrtao je u Ekvadoru. Čimborazo je predstavljen u preseku i podeljen na jedanaest klimatskih zona.
Do tada je nauka klasifikovala priprodu u sve manje kategorije.
Kod Humbolta je sve bitno stalo u jedan crtež: biologija kao sistem, priroda kao mreža.
4. Jegulje i Humbolt
U februaru 1800. godine Humbolt je istraživao tok reke Orinoko.
Prešao je 3000 km za četiri meseca.
Utvrdio je da postoji komunikacija između sliva reke Orinoko i sliva reke Amazon.
Tokom ekspedicije uhvatio je jegulje. Nije znao da su električne. Pretrpeo je ozbiljne elektro šokove.
5. Socijalne mreže
Odavno pre isntagrama i fejsbuka Humbolt je doveo komunikaciju do savršenstva.
Do svoje smrti napisao je oko 50.000 pisama i primio duplo više. Imao je kontakte sa misliocima, naučnicima i političarima širom sveta.
U svojoj prepisci pokazivao se uvek kao kosmopolita.
Pisao je na nemačkom, francuskom, latinskom, španskom i engleskom.
6. Gete i Humbolt
Jedno je znanje, dok je sasvim nešto drugo pisati o tome. To je Humbolt naučio od svog prijatelja Johana Wolfgana Getea (pročitajte još: Oda prijeteljstvu – Gete i Šiler).
Svoje naučne izveštaje kombinovao je sa ličnim emocijama, romantikom i poezijom.
Humbolt je otkrivao Ameriku Geteovim očima.
Sa druge strane pretpostavlja se da je Humbolt inspirisao Getea. U Geteovom epohalnom delu Faust prepoznaje se Humboltova rečenica: „… da prepoznam, šta svet povezuje.“
7. Darvin i Humbolt
Čarls Darvin bio je strastveni čitalac Humboltovih opisa. Smatrao ga je za najvećeg putnika-naučnika svih vremena.
Humbolt je poslednje 23 godine svog života proveo u obrađivanju podataka i utisaka.
Njegov opus je ogroman.
Da nije bilo njegovih dela verovatno ne bi bilo ni Darvinovog Bigla. Svojim zaključcima i eksperimentima Humbolt je inspirisao Darvina da napiše svoju revolucionarnu teoriju evolucije.
8. Made in Germany
U 19. veku Humbolt je bio internacionalni superstar.
Mnoge ulice, parkovi i trgovi nose njegovo ime.
Na primer jedan vrh u Venecueli, planina u Meksiku, reka u Brazilu, gejzir u Ekvadoru pa čak i vrsta pingvina.
Otkrio je hladnu morsku struju koja teče uz zapadnu obalu Južne Amerike, te ona takođe nosi naziv Humbolt.
Zaključak
Aleksandar fon Humbolt je bio čovek koji je u najmanjim detaljima prepoznavao uzajamne veze i uočavao celinu.
Nije otkrio ni jedan kontinent niti fizičku zakonitost. Međutim imao je sposobnost da svet koji je video na Antizani i Orinoku posmatra iz drugog ugla.
Humbolt je u Južnoj Americi otkrio šta svet povezuje.
Pokazao nam je da se svet tiče svih nas.
Izvori:
Das Universalgenie von Boris Herrman
https://www.berliner-akzente.de/stadt_szene/alexander-von-humboldt-94860.php
https://www.deutschland.de/de/topic/wissen/humboldtjahr-2019-sieben-fakten-zu-alexander-von-humboldt
