Glagol je najbitniji element u rečenici. On u nemačkom jeziku ima fiksne pozicije.
U ovom postu detaljno ćemo objasniti nemačku rečenicu kao i neophodnu terminologiju. Šta su to glavna i zavisna rečenica? Koji su najbitniji tipovi rečenica i koji su njihovi veznici?
Sve to saznaćete u današnjoj gramatičkoj lekciji.
Glavna rečenica ili na nemačkom Hauptsatz (skraćeno HS)
Glavna rečenica je samostalna rečenica koja se sastoji uglavnom iz subjekta-predikata-objekta-(priloga).
U takvoj rečenici glagol je uvek na drugom mestu npr. iza subjekta ili priloga.
Ich gehe heute Abend ins Kino.
Heute Abend gehe ich ins Kino.
I ovde je glagol na drugom mestu iako se čini da je na trećem (1. heute, 2. Abend, 3. gehe). Međutim uvek posmatramo rečenični član a to je ovde prilog za vreme (heute Abend) koji je na prvom mestu i zatim sledi glagol koji je na drugom mestu.
Međutim može se desiti da se glagol sastoji iz dva dela, tada je drugi deo glagola (predikata) uvek na kraju.
U nemačkom za to postoje tri slučaja:
- Pomoćni glagol
Ich bin gestern ins Kino gegangen.
Ich werde am Wochenende ins Kino gehen.
Ich wäre gern ins Kino gegangen.
- Modalni glagol
Ich möchte gern ins Kino gehen.
- Glagoli sa odvojivim prefiksom
Ich rufe dich mal an.
Šta onda stoji na prvom mestu ispred glagola?
Na prvom mestu najčešće se nalazi vršilac radnje odnosno subjekat. Ko to radi? Međutim praktično bilo koji rečenični član se može naći na prvom mestu.
Bitno je pri tom da se pozicija glagola ne menja, on i dalje ostaje na drugom mestu.
Wir gehen ins Kino.
Heute Abend gehen wir ins Kino.
Deswegen gehen wir ins Kino.
Kada subjekat nije na prvom mestu dolazi do tzv. inverzije glagola i subjekta (gehen wir).
Odnosi među rečenicama: Glavna rečenica + glavna rečenica (HS + HS)
Kada imamo dve rečenice koje nisu u međusobno zavisnom obliku veznici koje koristimo su: aber (ali), denn (jer), und (i), sondern (već, nego) i oder (ili) (skraćeno aduso)
U slučaju da u drugoj rečenici imamo subjekat, što je najčešće i slučaj, veznik zauzima gramatički nultu poziciju. Sledi primer.
Wir gehen heute Abend ins Kino und (0) danach (1) essen (2) wir ein Eis.
Ispred veznika denn i sondern zarez je obavezan, ispred und i oder je on proizvoljan.
Odnosi među rečenicama: Glavna rečenica + zavisna rečenica (HS + NS)
Zavisna rečenica ili nem. Nebensatz ne može biti bez glavne rečenice jer nema smisla (osim ako je glavna rečenica logična i može se prećutati). One imaju podređeni (subordinirani) odnos u vezu sa glavnom rečenicom. Uvek imaju funkciju atributa odnosno dodatne informacije.
Ukratko one dopunjuju glavnu rečenicu.
Kada se kombinuju glavna i zavisna rečenica nastaju kompleksne forme.
Karakteristično je da zavisne rečenice uvek počinju zavisnim veznikom i glagol se nalazi uvek na kraju zavisne rečenice.
Između glavne i zavisne rečenice uvek se nalazi zarez.
Ich glaube, dass ich heute Abend ins Kino gehe.
Pomoćni glagoli i modali su uvek na kraju.
Als ich gestern ins Kino gegangen bin, war das Wetter schrecklich.
Wenn du mitkommen willst, melde dich.
Odvojeni prefiks je u zavisnoj rečenici spojen sa ostatkom glagola i stoji uvek ispred.
Wenn ich dich anrufe, sei bereit.
Bitni veznici zavisnih rečenica
U zavisnosti od toga da li zavisna rečenica opsiuje vreme, uzrok, nameru i slično postoji veći broj zavisnih rečenica i veznika.
Ovde smo izvukli najbitnije:
Uzrok (Kausalsatz): weil, da
Vreme (Temporalsatz): wenn, als, bevor, nachdem, während, bis, seit, sobald, solange
Uslov (Konditionalsatz): wenn, falls, sofern
Namera (Finalsatz): damit, um…zu
Način (Modalsatz): indem, dadurch dass, anstatt dass, ohne dass
Dopusna rečenica (Konzessivsatz): obwohl, selbst wenn
Posledica (Konsekutivsatz): so dass
Suprotna rečenica (Adversativsatz): während
Zaključak
Deo gramatike koji se bavi proučavanjem rečenica i njihovim odnosima zove se sintaksa. Nemačka rečenica zbog svoje forme odudara od slovenskih jezika i zato se posebna pažnja polaže u uvežbavanje i treniranje sintakse od nivoa A1 do C1.
Za još gramatičkih objašnjenja kliknite ovde.
Za besplatne online lekcije za vežbanjima upišite se u naš jezički klub.
