Da li će engleski jezik zadržati svetsku dominaciju kada preko milijardu ljudi govori jednim jezikom. Koje su to velike jezičke promene u engleskom jeziku i šta će one značiti za nas koji ga uče saznaćete u ovom postu.
Engleski jezik je prošao dug put od svojih germanskih korena do četovanja, tvitovanja i ostalih trendova 21. veka. Razmenom, kolonizacijom i tehnologijom engleski je postao lingua franca i hipercentralni jezik koji, može se slobodno reći, drži ceo svet na okupu. Procenjuje se da se engleskim služi 2,3 milijarde ljudi što je otprilike četvrtina ukupne populacije.
U nastavku pročitajte sve o najbitnijim trendovima i promenama u engleskom jeziku.
Šta je trenutno popularno?
Glavni trend ogleda se u akcentu. Engleski i nemački istorijski gledano karakterišu naglašeni slogovi izgovoreni u određenim intervalina i nenaglašeni slogovi koji se uklapaju u ritam rečenice. Danas se sve češće čuje kod tinejdžera da slogovi imaju gotovo istu dužinu.
To ujedno predstavlja i najveću promenu. To naravno ima i logike, za engleski kao lingua franca najbitnije je sporazumevanje. Posmatra se i fenomen „trans-jezika“ (translanguaging), gde se elementi engleskog mešaju sa maternjim rečima i njihovim izgovorom.
Tehnologija u učionici
Tehnologija pokreće promene i menja način na koji se engleski ranije podučavao. Trendovi danas ogledaju se u kombinaciji digitalnih medija sa tradicionalnim oblicima učenja („blended learning“), mobilnim učenjem i „gejmifikacijom“ ( eng. gamificiation) odnosno korišćenjem aplikacija, igrica i softvera za učenje jezika preko telefona.
Osim toga primećuje se i podizanje svesti o tome, da se u učenju jezika ne radi samo o memorisanju već je neophodno uključiti aktivno učenje kroz saradnju, diskusiju i istraživanje. Učenici moraju biti emocialno, intelektualno, fizički i socijalno uključeni (embodied learning).
Pitanje karaktera
Drugi interesantan trend je korišćenje slika u onlajn komunikaciji. Juna 2019. Oxford rečnik je po prvi put u istoriji uvrstio emotikone sa socijalnih. Postavlja se pitanje da li će povećanim razvojem i opštim prihvatanjem emotikona nastati mogućnost da komuniciramo bez jezika.
Evolucija engleskog jezika traži konstantni pokret reči i stvaranje novih upotreba. Značenje reči se takođe menja. „Less“ će zameniti „fewer“ i „fantastic“ nema više nikakve veze sa fantastikom.
Kako će izgledati budućnost?
Engleski jezik je možda englesko najveće i najprepoznatljivije internacionalno dobro. Učenje engleskog može se u globalu podeliti u dve grupe. U one koji engleski govore za posao i u slobodno vreme (engleski kao strani jezik) i u one koji engleski govore svakodnevno (engleski kao drugi jezik).
Engleski se gotovo uvek koristi u kulturalnoj razmeni nacija gde on nije primarni jezik. Kina na primer ima najviše govornika engleskog kao drugog jezika na svetu.
Zanimljiva teza dolazi od Simona Horobina, profesora engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom Univerzitetu. On kaže da će automatski softveri za prevođenje kao npr. Google Translate kadtad zameniti engleski u internacionalnim korporacijama i vladinim agencijama.
Gaston Dorren, autor knjige Babel: Around the World in 20 Languages smatra da će napredna tehnologija dovesti na kraju do “čipa” će moći da prevodi bez da imamo ikakvo znanje o jeziku. Dorren kaže da će jezici i dalje biti od neprocenjive važnosti zbog svih kulturoloških i psiholoških razloga, ali da se većina neće zamarati da ih uči. Na taj način on veruje da će engleski postati „Globish“ globalni jezik celog sveta.
Nasuprot Dorrenu, neki eksperti veruju da će se englski raspasti u mnogo različitih oblika u budućnosti. Oni u toj ideji vide paralelu modernog engleskog i latinskog. Klasični latinski se i posle pada Rimskog carstva zadržao kao standardni pisani medijum. Ali govorni latinski je nastavio da se menja stvarajući nove dijalekte. Oni su se vremenom uzdigli do romanskih jezika kao što su francuski, španski, portugalski, rumunski i italijanski.
Zaključak
Procenjuje se da svet gubi jedan jezik na svake dve nedelje. Lingvisti procenjuju da će od 50 do 90 posto svih jezika (ukupno oko 6000) u narednom veku nestati.
Engleski sigurno neće biti jedan od njih, međutim da li će engleski zadržati svestku dominaciju?
Šta miliste? Pišite nam u komentarima.
Tekst inspirisan: The State od English today, Julian Earwaker
