U seriji intervijua na temu moja Nemačka imam priliku da razgovaram sa izuzetnim ljudima. Lični utisci i iskustva pomažu nam da sagledamo stvari iz druge perspektive. Njihov lični primer uči nas hrabrošću, odricanjem i aktivnim životom. Njihova poruka je – ako dovoljno želiš, možeš sve.
Nikola Đorđević je jedan od takvih ljudi. Odnedavno živi i radi kao mašinski inženjer u Dizeldorfu. Srećan sam što sam imao priliku da razgovaram sa njim o nemačkom jeziku, o Nemcima i radnim navikama. O apliciranju za posao i prvim utiscima o Gradu. U nastavku možete pročitati sjajan razgovor.
Šta čini nemački jezik važnim za tebe?
Za mene je kvalitet života u direktnoj vezi sa znanjem jezika. Bez poznavanja jezika na jednom visokom nivou, jednostavno nije moguće da se čovek u potpusnosti uklopi u novu sredinu. Nisam sada rekao neku veliku mudrost, ali kad osetiš na sopsvenoj koži, onda možeš da potvrdiš da je tako – od toga da se ne osećaš kao “najsporiji” u društvu jer ne razumeš šalu, preko toga da ti je problem svaki telefonski razgovor, pa do napredovanja u struci.
Učio si nemački u Nišu, Manhajmu i Dizeldorfu. Da li možeš da podeliš iskustva, šta ti se najviše dopalo, šta ne? Koji stil nastave ti generalno najviše prija?
U Manhajmu sam bio na večernjem kursu u grupi od petnaestak učenika. U takvom okruženju jednostavno je nemoguće da se profesor dovoljno posveti svakome. Ali je bio korektan kurs, predavač se zaista trudio da nam na najbolji mogući način prezentuje gradivo.
U Dizeldorfu je grupa bila nešto manja (u proseku nas je bilo petoro), radna atmosfera je bila dosta bolja. Sa druge strane utisak mi je bio da ne postoji baš jasan dugoročni plan rada. Jednostavno se obrađuju nastavne jedinice za mene, ne baš jasnim redosledom. Često se i predavač interesovao šta bi učenici voleli da obrađuju sledećeg časa. Nismo imali udžbenik, nego smo materijal dobijali parcijalno od časa do časa.
U Nišu sam imao najbolju nastavu. Nemam razloga da budem slatkorečiv, jednostavno je tako. Jasno je od starta kako i šta radimo. Dobar odnos svih aspekta učenja jezika – pisanje, čitanje, pričanje, slušanje. Ko voli, može od Miladina da dobije dodatnu literaturu, časopise, preporuke za nemačke filmove i knjige, pa čak i neke dodatne, inovativne metode za bolje savladavanje određenih prepreka u učenju. Uvek sam mogao da dobijem najbolje objašnjenje za neku reč, u duhu srpskog jezika. Nedostatak: Kada god “zapne” negde, uvek se vratimo na srpski jezik, što svakako nije dobro u procesu učenja 🙂
Otišao si u Dizeldorf sa položenim B2, kako je izgledala prva nedelja, da li si mogao da se snađes?
Haos, to je reč kojom bih opisao prvu nedelju (Boga mi, par prvih nedelja). Snašao se jesam, ali da je bilo lako, nije. Da sam bez problema razumeo ljude, nisam. Ali, da kažem to ovako – morao sam da se snađem. Bez stana, bez računa u banci, bez prijave u migracionom, nisam znao odakle da počnem, ali se na kraju sve posložilo.
Tako da, za sve buduće “zemljake”, samo napred, svi se snađu, sve se to pregrmi:)
Sa kakvim si se problemima suočavao i šta ti je palo najteže na početku?
Birokratija i jezik.
Ja sam došao bez rešenog stambenog pitanja, što, za neupućene, ume da bude dosta problematično. Ako poslodavac ne obezbedi smeštaj, ljudi i po par meseci ne uspevaju da reše to pitanje.
Za ugovor (za stan) ti je potreban bankovni račun i boravišna prijava; Za boravišnu prijavu ti je potreban ugovor za stan; Za bankovni račun ti je potrebna boravišna prijava. Ko reši zagonetku, ima piće od mene 🙂
Uz malo sreće i pomoći mog šefa, prvo sam, posle 10ak dana potpisao ugovor za stan. Onda je klupko krenulo da se odmotava. Prijavio se pa otovrio, račun – ostalo je istorija 🙂
A jezik – ja kažem, samo dok se čovek navikne da ne razume ljude oko sebe 🙂 Onda se opusti, i sve bude lakše. I vremenom, biva lakše i krene više da razume. Dakle, početak je jako frustrirajući, ali je i ovaj deo priče sa “hepiendom”.
Kako si dobio posao i kako je izgledala procedura oko dobijanja vize?
Oglas za posao sam našao na jednom od sajtova- StepSotne, Monster, Jobbörse ili XING, ne mogu sada baš tačno da se setim. Dakle napravio sam profile na pomenutim sajtovima, pratio oglase i aplicirao skoro na svaki u kome se pomene inženjer mašinstva 🙂 Nakon 3-4 meseca aktivnog apliciranja dobio sam pozive za 3 razgovora i na kraju završio u Dizeldorfu.
Što se tiče vize, to je malo potrajalo. Ja sam se poprilično dobro pripremio, ali opet se to nekako odužilo. Oko 3 nedelja sam čekao termin, a onda sam napravio početničku grešku – nisam poneo sva originalna dokumenta sa sobom, tačnije diplomu. Znači, sve originale sa sobom poneti na razgovor u ambasadu. Onda su mi tražili neki dodatni original iz Nemačke. Nakon tri odlaska u ambasadu i nakon otprilike 4 meseca javili su mi da odem po vizu.
Prvi utisci o Dizeldorfu?
Malo haotično. Miks boja, rasa i kultura. Moderan grad sa puno prodavnica najjačih svetskih brendova i puno skupocenih automobila. Nekako mi je engleska reč “posh” najbolja za opis mog provg utiska o Dizeldorfu. 🙂
Da ti narednog vikenda dolaze prijatelji gde bi ih vodio?
Bez mnogo razmišljanja – stari grad (Altstadt), šetnja pored Rajne do tornja i u nastavku do “Düsseldorf Medienhafen”.
Kakva su tvoja iskustva vezana za Nemce na poslu i van njega? Da li su tačni, plavi, piju pivo i zovu se Hans?
Relativno sam kratko u Nemačkoj, ali rekao bih da kao i svi stereotipi i ovi jesu samo delimično tačni. Istina je da obožavaju pivo, ali sam se više puta uverio u netačnost nemačke železnice. Predani su poslu, ali kad god je moguće da nekažnjeno malo manje rade, iskoristiće tu priliku (npr. kada je šef odsutan). I ipak im je odmor draži od posla, jer isti planiraju i po godinu dana unapred. 🙂
Koju frazu najviše koristiš kada govoriš nemački?
Postoje dve. Vojnička, kratka – Jawohl, i kada negde “zapne” često kažem “Das Leben ist kein Ponyhof” 🙂
Da možeš da vratiš vreme šta bi uradio drugačije?
Definitivno bih više učio nemački i na taj način se bolje pripremio za dolazak.
Savet za kolege koji planiraju sličan put kao ti?
Situacija je trenutno takva, da velika potreba za radnom snagom u Nemačkoj postoji. Važno je samo da budu uporni sa apliciranjem. Pre ili kasnije biće poziva na intervjue, u to neka budu sigurni.
I naravno, što bolje naučiti nemački i na taj način smanjiti stres na početku avanture. 🙂
Nikola, jako sam ti zahvalan na izdvojenom vremenu i ličnim iskustvima koja si najsrdačnije podelio sa nama. Bilo je pravo zadovoljstvo razgovarati sa tobom. Želim ti puno uspeha i sreće u novom okruženju i daljoj karijeri.
