Bilo da li u razgovoru ili na času, ko uči nemački, pravi greške.
To je dobro, smatra 69-godišnja prof. didaktike na Rurskom Univerzitetu u Bohumu.
Karin Kleppin je ekspert za inovativne forme u učenju i posebno polje njenog istraživanja je korektura grešaka. Radila je kao lektorka za nemački kao strani jezik u Kini, Francuskoj i Maroku i u mnogim zemljama daje seminare za usavršavanje prof. nemačkog kao stranog jezika.
Intervju koji je vodila Eva Pfeiffer za magazin Deutsch Perfekt prenosimo u celosti.
Gosp. Kleppin, Nemci važe za perfekcioniste i greške imaju negativnu konotaciju u njihovoj kulturi. Kako je to pri učenju jezika? Da li su sve greške loše?
Naprotiv! Ranije, pre 50 godina, greške su pri učenju u didaktici tretirane kao nešto negativno. Ali u međuvremenu je postalo jasno: Pravljenje grešaka spada u učenje jezika. Svest o tome vidi se i u stručnoj literaturi, u nastavnim planovima, na času, na ispitima i njihovom bodovanju. Važan cilj u učenju je pre svega uspešno komunicirati.
Šta to znači?
Kao učenik/ca nemačkog trebalo bi tačno razmisliti u kojim situacijama mi je jezik potreban. Kada bi npr. želela da radim kao medicinska sestra onda su razumevanje i govor naročito važni jer moram i želim da se sporazumevam sa pacijentima. Dakle od početka se koncentrišem na taj cilj a manje na pisanje tekstova bez greške.
Uprkos tome mnogi koji uče nemački boje se da prave greške. Šta mogu da urade protiv toga?
Moraju to zaista da osveste. Uči se na greškama. Kada se govore samo rečenice bez grešaka onda se ništa novo ne uči. U tom slučaju se reprodukuju samo reči, gramatika i rečenične konstrukcije koje se već poznaju. Efektivno učiti znači isprobati nešto novo, napraviti grešku i biti ispravljen. Nastavnici takođe treba to da znaju.
Ali greške mogu biti prilično problematične.
Naravno da ima grešaka koji vode do nesporazuma. Ako neko ko uči nemački zaboravi da kaže molim (bitte), može od izvornih govornika to biti protumačeno kao neljubaznost. Zato preporučujem, vodite računa o reakcijama sagovornika. Pitajte ako niste sigruni kod neke formulacije, ili pokažite pogledom da Vam je pomoć potrebna. Mnogo toga se odvija preko neverbalne komunikacije. Međutim budite samosvesni i opušteni. Vi još uvek učite jezik i greške spadaju jednostavno u to.
Neke greške prave se pri učenju iznova i iznova iako su često dolazile korekcije, recimo kod padeža ili u izgovoru. Kako da se oslobodimo takvih grešaka?
Trebalo bi da se skoncentrišemo na jednu konkretnu grešku. Kad se u isto vreme obraća pažnja na sve padeže to onda neće funkcionisati.
Koje druge strategije pomažu protiv grešaka?
Meni se sviđa ideja da se nedeljno zapisuje jedna omiljena greška sa ispravkom i da se na nju koncentrišemo.
Mislite na omiljenu grešku?
Da, tačno tako. I onda sa ispravljenom formom omiljene greške pravite rečenice. Ophođenje prema greškama treba takođe da bude zabavno.
Popularna metoda za učenje jezika su tandemi. Dvoje ljudi sa različitim maternjim jezicima podučavaju se međusobno? Kako da se u tkavom jednom okviru tretiraju greške?
Tandemi su izvanredna metoda učenja. I pri tome je zabava krucijalna. Važno je da niko ne izigrava profesora. Partneri odlučuju sami ko će ispravljati greške. Možda neko hoće da poboljša svoj izgovor, dok neko želi manje da pravi gramatičke greške. Kad bi se sve ispravljalo razgovor bi bio jako težak. Takođe bi trebalo da se izbegava objašnjavanje gramatike jer obično izostaje znanje iz didaktike.
Do sada smo pričali puno o usmenoj komunikaciji. Kako je u pismenoj? Šta mogu na primer da naučim iz teksta kojeg dobijem sa ispravkama od profesora?
Tu je tehnika korektura profesora naročito bitna. Iz komplento ispravljenog teksta ne može se puno naučiti. Naprotiv, papir pun ispravki u crvenoj boji može biti prilično frustrirajući. Profesor treba učenicima da pruži priliku da se sami isprave. Npr. mogu se samo markirati greške u tekstu. Učenik/ca analizira tada šta je bilo pogrešno i traži se za pravim rešenjem. To je puno efektivniji proces.
Šta su glavni razlozi za greške koje se prave pri učenju nemačkog?
Ucenik/ca prenosi fenomene iz svog maternjeg jezika na nemački. To je normalno. U španskom se recimo vokali izgovaraju jako kratko. Dakle španci to isto rade kada govore nemački.
Greške nastaju osim toga kada se određeni fenomeni generalizuju. Uzmimo jedninu i množinu kao primer. U jednini se kaže die Frau (žena) u množini die Frauen (žene). Tada se može pomisliti da to uvek tako funkcioniše, pa se kaže u jednini das Problem i u množini die Problemen, što je netačno. Pravilna množina je die Probleme.
Ali i ovde hoću svakom ko uči nemački da kažem, takve greške jednostavno spadaju u proces učenja. Kada razumete zašto ih pravite već ste puno naučili. Pre svega bi trebalo poznavati uzroke grešaka i o tome razgovarati na nastavi. Takođe se puno sazna o jezicima kada se upoređuju sa drugim jezicima.
Sa nemačkog preveo
Miladin Živanović
